Ključna bitka za budućnost SAD će se igrati na pitanju asimilacije Meksikanaca i drugih Latinoamerikanaca. Po poslednjem popisu, blizu 15 odsto Amerikanaca vuče poreklo južno od Rio Grandea, odnosno ima ih pet puta više nego pre pola veka s projekcijom da do kraja 21. stoleća stigne ili čak prestigne, evropeidne ili kavkazoidne Amerikance. Optimistični signali u pravcu moguće asimilacije stigli su u poslednjih par godina budući da se beleži sve izraženiji trend prelaska Latinoamerikanaca sa katoličanstva na protestantizam, odnosno ulazak u brojne evangelističke crkve.
Svi koji su dolazili vekovima u Ameriku, sve do pojave migranata iz muslimanskih zemalja, amerikanizovali su svoja prezimena i davali deci američka imena. Primer asimilacije Nemaca u prvoj polovini 20. veka koji su za samo dve i po decenije prešli put od internacija tokom Prvog svetskog rata do komandnih mesta i ključnih pozicija u američkoj vojsci u Drugom svetskom ratu je emblematičan.
Amerika je i dalje vitalnija od svih svojih rivala. Zahvaljujući migracionoj politici ima mlađe stanovništvo od Kine i Rusije što je i te kako važan parametar za imperije. Tihi i Atlantski okean je drže na bezbednoj udaljenosti od problematičnog evroazijskog kontinenta i daju joj, fudbalski rečeno, stratešku prednost, kako u ofanzivnoj, tako i u defanzivnoj fazi. Niko kao Amerikanci ne zna da plovi i kontroliše okeane i mora na svetu.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 9. MAJA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 643
