Olena Zelenska, prva dama Ukrajine, napisala je kolumnu o majkama u Ukrajini, njihovom životu i bolu tokom rata. Kolumnu prenosimo u celosti.
Šestogodišnji Renat i desetogodišnja Varvara živeli su u Mariopulju — gradu koji su ruske granate sravnile sa zemljom. Oni su, zbog toga što im je majka zarobljena od strane ruske vojske, poslati u sitotište.
Njihova baka, očajna i skrahana bolom, kucala je od vrata do vrata, pretraživala svaki pedalj zemlje kako bi pronašla svoje voljene. Kada je postignut sporazum između Rusije i Ukrajine, majka maloletnika vraćena je tokom razmene talaca, a ovim dvema ženama trebalo je devet meseci da vrate decu. Baka je danju i noću, po nehumanim uslovima „prečešljavala“ zemlju, a čak je i prelazila „neprijateljske linije“ da ih spasi.
Kako se osećala njihova majka tokom svih tih meseci? Kako su se osećala deca, a kako baka tokom svih napora da ponovo ujedini porodicu?
Ovako je priču o ženama u Ukrajini započela Olena Zelenska. Više od 19.000 ukrajinske dece nalazi se u zarobljeništtvu. Njihove porodice se svako jutro bude i svako veče ležu sa osećajem mučnine u stomaku. Svi oni dele zajednički osećaj neizvesnosti.
Od popčetka ruske invazije, ukrajinske žene, pre svega majke, stale su u odbranu svoje domovine i dece. Kao negovateljice, medicinarke, vojnikinje i hraniteljke, borile su se za opstanak svojih porodica i zemlje. One, nedaleko od prve linije fronta, stoje i bore se za opstanak demokratskog svetskog poretka.
„Veoma je bitno da ovo čuje svet na Dan majki. Ukrajinskim majkama treba pomoć celog sveta da oslobode svoju decu. Da ih spasu iz kandži rata. Ukrajinske majke neutešne čeznu za svojom decom. Jedna i sama ukrajinska majka je možda nemoćna, ali hiljade i milioni žena ako se ujedine, mogu da uspeju“, napisala je Zelenska.
Neke majke u Ukrajini su pretvorile svoju bol u akciju. Kada je sin Natalije Makovečke poginuo na frontu, i sama se pridružila vojsci. U ukrajinskoj vojsci ima više od 60.000 žena, iako je regrutacija za njih dobrovoljna.
Neke druge majke šire porodice tako što otvaraju vrata svog doma za decu koja su izgubila roditelje. Tetjana Jurčko je usvojila desetoro dece, uključujući trogodišnjeg Bohdana. Nije lako biti hraniteljka tokom rata, nije lako dovesti toliko dece u sklonište svaki put kada sirene za vazdušni napad preseku vazduh i zalede krv u žilama.
Dok prva dama Ukrajine piše ovaj tekst iz Kijeva, pada joj na pamet još jedna priča o drugoj strani rata, koja nema srećan kraj.
Pre dva meseca, tela dve prijateljice pronašli su spasioci nakon ruskog napada na Odesu.
Spasioci su pronašli Anu Gaidarži i Tetjanu Kravets kako drže svoju novorođenčad u naručju. Pokušale su da svojim telima zaštite sedmomesečnu Lizu i četvoromesečnog Timofeja od smrtonosnog udara ruske rakete. Njihova starija, preživela deca su sada siročad.
Jedan od najtežih izazova za roditelje u Ukrajini danas je osećaj nemoći. Ne mogu fizički ili emocionalno da zaštite svoju decu.
U Ukrajini se majke svakodnevno suočavaju sa pitanjem „Mama, da li ćemo danas umreti?“ kada se oglase sirene u njihovom gradu, ponekad i više puta dnevno.
Šta mama može da učni kada ne može ništa? Kada se i sama plaši? Kako razgovarati sa decom o tome? Kako da odrastu bez traume?
Ukrajina pokušava da se izbori sa još jednim problemom koji je pogodio njihov narod.
Kako da se suoče sa sve većim problemom mentalnog zdravlja? Program „Jesi li u redu?“ osmišljen je kako bi omogućio budućnost u kojoj će i roditelji i deca jednog dana iskreno moći da odgovore na to pitanje: „U redu sam.“ Cilj je sprečiti decu da ostanu „deca rata“ do kraja svog života.
Baš kao i većina mama u Ukrajini, prva dama ima aplikaciju koja emituje jezive zvuke kada na talefonu kada se oglasi uzbuna. I kao nijedna ukrajinska majka, nije pošteđena brige da deo ukrajinske dece ide u školska skloništa zbog napada, a ta deca često moraju da uče u podzemnim skloništima.
„Govoriti o sebi je najteža stvar“, piše Zelenska.
„Ali moj jedini recept za to kako ostati stamena majka tokom rata je biti i primer ljubavi i brige i u ovim teškim vremenima. To znači učiti svoju decu o potrebi da se brinu za druge, jer to i jedan od načina na koji preživljavamo ovaj rat. To je nada da će rat ostati samo epizoda u životima naše dece. Da će uživati u normalnim životima nakon toga i da će izbrisati tu traumu.
Stoga je moja molba danas da se setite ovih priča. Delite ih. Zahtevajte da se naša deca vrate u Ukrajinu. Svaka ukrajinska majka danas je deo velikog bedema koji odoleva ruskoj agresiji pred svetom.
U njihovim srcima su delovi raketa i metaka, a iza njihovih leđa su deca — i ne samo njihova deca. Sva deca, jer u civilizovanom svetu nema tuđe dece“, zaključuje Olena Zelenska.
Tagovi
