Kada želite nekog da upoznate bolje, posmatrajte ga kako se igra – moja je premisa.
Sport mi je uvek bio blizak ali i umetničke veštine poput sviranja i slikanja. Otac mi je vrhunski majstor u borilačkoj veštini JUDOU i često mi je govorio – posmatraj ljude kroz meč, kroz utakmicu i odmah ćeš uvideti ko je kakvog kova, karaktera. Zaista je tako. Učena sam da igra nije „igrarija“ već način učenja i spoznaje.
Igra je način na koji dete spoznaje svet, zapravo jedni način na koji izučava sebe i svet oko sebe. Ono što se menja jeste samo igra u odnosu na uzrast ali taj proces igranja/učenja nikada ne prestaje. Često je igru dovoljno samo posmatrati a nekada je treba osmisliti i preusmeravati. Kroz igru se upoznajemo, lečimo, sazrevamo. Sastavni je deo terapija, razgovora, slobodnog vremena i deo osmišljavanja svakodnevnice.
U tekstu ću opisati samo delić praktičnog uticaja igre na sve nas i to kroz aktivnosti koje će roditeljima biti od značajne pomoći. Konstruktivno podrazumeva korisno i osmišljeno, a šta bi bile konstruktivne aktivnosti u igri, pročitajmo…
Šta su konstruktivne aktivnosti?
Konstruktivne aktivnosti su alternativa nepoželjnog i neprihvatljivog ponašanja deteta koje imaju tendenciju da iskaliraju u neku od neprijatnih emocija, pa i stanja u celoj porodici.
Konstruktivne aktivnosti proističu od Konstruktivnih igri koje se se javljaju već u trećoj godini, a najzastupljenije su oko šeste godine deteta. Primeri stvaralačkih igara su crtanje, gradnja, izrada predmeta od gline, plastelina i sličnih materijala, šivenje, pravljenje igračaka od papira, itd.
Često ih koristimo kada:
1. Želimo da zaustavimo i preusmerimo nepoželjna ponašanja
Recimo, kada primetite prve znakove razdražljivosti i umora, preusmerite detetovu pažnju na neku drugu aktivnost. Malu decu brzo možemo da naučimo da puštanje određene muzike znači da je vreme da se umiri, zvuk zvonca može značiti ,hajde da vežbamo’ ili jednostavno recite – ,hajde da sklonimo igračke’
2. Želimo da dete bude efikasnije u svom radu
Dete koje ima rasutu pažnju ili teškoću prilikom učenja i savladavanja gradiva, može primeniti (uz vašu pomoć) konstruktivnu aktivnost preusmeravanja pažnje koja će mu služiti za promenu fokusa na efikasnije učenje i jačanje samopuzdanja.
Recimo, dete koje slabije čita, pomozite mu da napravi mapu uma tako što će ilustrovati lekciju fokusirajući se na najvažnije, bitne, ključne pojmove.
3. Prepoznamo i želimo da preusmerimo pogrešna uverenja
Iako se roditelj kod kuće može truditi da usadi prave vrednosti detetu, uticaj i značaj društva i vršnjaka sa godinama samo raste, zato je jako bitno ostvariti otvoren i iskren odnos sa detetom u kome će roditelj moći da predstavlja kontratežu potencijalnim negativnim uticajima društva na samopouzdanje deteta- najčešće kroz podršku i ohrabrenje.
Uverenja su sva naša mišljenja i stavovi, nekih smo svesni, neki su sačuvani u podsvesti. Naših uverenja najčešće nismo svesni, jer su ona naša istina i jako teško možemo uočiti nešto mimo njih ili suprotno od njih.
Kada shvatimo da svako ima svoj set uverenja, koji je za njega jedina prava istina, život postaje puno jednostavniji.
Nekoliko vrlo važnih tema o kojima možete razgovarati sa svojim detetom, kroz igru, a tiču se uverenja i promene istih:
-
-
Da li je racionalno bazirati svoje samopuzdanje na osnovu svog izgleda ili nekih karakteristika ličnosti? (npr.,,Ne procenjujem druge na osnovu njihovog izgleda, zašto bih onda sebe procenjivao na osnovu toga?“, ,,To što sam stidljiv ne znači da sam čudak, to sam ja, svi smo različiti.“)
-
Da li je pošteno upoređivati se sa drugima, i bazirati svoje samopouzdanje na osnovu toga da li sam bolji od njih? (npr. ,, To što je neko bolji od mene u nečemu to ga ne čini boljom osobom. Uvek će biti ljudi od kojih sam ja bolji u nekim stvarima i obrnuto, oni koji su bolji od mene.“)
-
Da li postoji još neki razlozi zbog čega su se drugi ponašali loše prema meni osim zbog mojih nedostataka? (npr. ,, Način na koji su se ponašali prema meni verovatno govori o tome kakvi su oni kao osobe i kakve probleme oni imaju, pre nego kakav sam ja.“)
-
Roditelji su centar sveta svoga deteta. Kada se oni smeju i dete se smeje. Kada hvale dete, dete se oseća ponosnim. Kada se mršte i ljute zbog nedoličnog ponašanja deteta, dete se rastuži. Roditelji i sredina koju uspostave će uticati na to kako će se dete nositi sa svojim emocijama, način na koji neguje odnose sa drugim ljudima, način na koji razmišlja i način na koji raste i razvija se.
Deluje prezahtevno, zar ne? Toliko smo prezauzeti svojim obavezama, preumorni od briga za prostim preživljavanjem, nekada nam nije ni do čega jer se u sosptvenoj koži ne osećamo udobno – nekada, prosto, nama kao roditeljima nedostaje pažnja, zaštita, sigurnost……..
Upravo tako, to je istina i ne poričemo realnost. Međutim, postoji rešenje.
Rešenje je u SVESNOSTI i mentalnoj PRISUTNOSTI a to znači da smo uvek svesni svojih osećanja i stanja u kojem se nalazimo. Osvestite da ste tužni, zabrinuti, srećn i o tome razgovarajte sa svojim detetom. Tako ćete i njima osveetiti da niste „besni“ zbog njih nego da je ljutnja proizašla iz nekih vaših ličnih briga, objasnićete im da ih ne ignorišete jer su vam “nebitni” nego da upravo smišljate šta ćete spremiti za jelo sutra i da vam treba neki minut da razmislite o tome a da ćete se nakon toga posvetiti svom detetu uz osmeh ili prijatnu emociju.
Na taj način stavarate realni, stabilan odnos roditelj – dete, a igra je tu da vam pruži alate ka tom putu.
Ukoliko želite da razgovarate na ovu ili neku drugu temu, autorka ovog teksta je dostupna na DokTok platformi, kao i drugi stručnjaci koji su vam na raspolaganju za razgovor i podršku. Preuzmite DokTok aplikaciju sa #Google Play ili #App Store i zakažite svoju video konsultaciju već danas!
