Hiljade demonstranata preplavilo je ulice Gruzije nakon što je parlament juče, i uprkos svim upozorenjima koja su stigla iz Evropske unije i Sjedinjenih Država, odobrio nacrt zakona o „stranim agentima“.
Sporni nacrt zakona zahteva od medija i nevladinih organizacija da se, ukoliko više od 20 odsto sredstava dobijaju iz inostranstva, registruju kao „organizacije koje ostvaruju interese strane sile“. Gruzijsko ministarstvo pravde tako bi, piše Njujork tajms, dobilo široka ovlašćenja prilikom nadgledanja poštovanje propisa, a za kršenja novog zakona sledovale bi novčane kazne u iznosima većim i od 9000 dolara.
Pripadnici vladajuće garniture uveravaju da će nacrt zakona očvrsnuti suverenitet zemlje tako što će nevladine organizacije, koje su imale centralnu ulogu u visoko polarizovanom političkom životu Gruzije, učiniti transparentnijim za javnost. S druge strane, prema zapadu orijentisana gruzijska opozicija okarakterisala je donošenje zakona kao prikriveni pokušaj pretvaranja Gruzije u prorusku državu.
Prema pisanju britanskog Gardijana, usvajanjem ovog zakona Gruzija se vraća u prošlost, dok Al Džazira piše o tome kako bi ono moglo biti plod uticaja Rusije, ali i sredstvo koje će biti iskorišćeno za borbu s političkim neistomišljenicima i kritičarima Kremlja.
Sve to poslužilo je kao povod za izlazak na ulice. Demonstranti protestuju već 30 dana (otkad se u zakonodavnom telu veća o usvajanju predloga), juče su se i sukobili s policijom, izazvali nerede izpred zgrade paralamenta u centru Tbilisija, a do tuče je došlo čak i unutar skupštinske sale, gde su se opozicioni poslanici fizički obračunali s članovima vladajuće partije.
Pored toga, usvajanje nacrta izazvalo je i reakcije najvećih svetskih sila. Portparolka NATO-a Farah Dakhlalah napisala je na svom X nalogu da je „odluka gruzijske vlade o donošenju ovog zakona“ korak u pogrešnom pravcu, i da „udaljava Gruziju od evropskih i evroatlantskih integracija“.
SAD su takođe upozorile da bi gušenjem protesta i okretanjem Kremlju Gruzija mogla da naiđe na zatvorena vrata Zapada. Pomoćnik državnog sekretara Vašingtona, Džim O’Brajen, izjavio je da se plaši da bi usvajanje ovog zakona moglo da bude samo još jedna u nizu prekretnica u burnoj istoriji Gruzije, ali i da bi to moglo da je liši američke finansijske pomoći (prema pisanju Gardijana, od raspada SSSR-a SAD su potrošile nekoliko milijardi dolara na obnovu Gruzije).
„Nastavak pružanja vojne i ekonomske pomoći Gruziji nakon ovoga moraće ozbiljno da se razmotri“ rekao je O’Brajen.
Generalna sekretarka Saveta Evrope Marija Pejčinović Burić izjavila je da je za ovu instituciju „usvajanje nacrta veliko razočarenje“.
„Nažalost, zanemarena je zabrinutost međunarodnih partnera u vezi sa neusklađenošću nacrta zakona sa evropskim demokratskim standardima i standardima ljudskih prava, dok nedostatak istinskog parlamentarnog razmatranja nije u skladu sa inkluzivnim demokratskim procesom“, zaključila je ona.
Tagovi
