Sve više izgrađenih profesionalaca napušta svoje matične oblasti i odlazi u IT, dok u Srbiji čak 44 odsto inženjera u ovoj industriji planira da se preorijentiše na razvoj veštačke inteligencije. Istovremeno, procenjuje se da će se do 2030. godine neophodne veštine za mnoge poslove promeniti za čak 65 odsto, a najveći faktor je upravo ekspanzija AI tehnologije.
Zbog rapidnih promena na tržištu rada, 47 odsto kompanija prijavljuje velike probleme u pronalaženju adekvatnog kadra. Sa druge strane, neke kompanije su prihvatile novu dinamiku tržišta rada. Njihov princip je da danas sve može da se, relativno lako, nauči, dok ključnu ulogu u zapošljavanju novih kadrova imaju „ljudske veštine“.
Istraživanje koje je sproveo Gi Group Holding pokazuje i da kompanije kao najznačajnije „ljudske veštine“ ističu: analitičko i kreativno razmišljanje, radoznalost i neograničeno učenje, tehnološku pismenost, empatiju i aktivno slušanje, liderstvo i socijalni uticaj, kontrolu kvaliteta, fleksibilnost i agilnost, motivaciju i samosvest, nezavisnost i pažnju usmerenu ka detaljima. Drugim rečima, talenat nije nestao, već zahteva redefinisanje i dublje razumevanje kako bi se efikasno pronašao, prepoznao i angažovao.
Primera radi, Jensen Huang, osnivač i CEO Nvidije, izjavio je da će AI uskoro učiniti suvišnom veštinu koja se već duže vreme smatra fundamentalnim aspektom kompjuterske nauke – kodiranje. Prema njegovom mišljenju, uspon veštačke inteligencije će omogućiti ljudima bez tradicionalnog programerskog znanja da lako razviju kompleksne programe.
Slične primere, poput ovog sa zamenom veštine kodiranja veštačkom inteligencijom, nalazićemo sve češće u raznim industrijama, ne samo u IT-ju. Međutim, ono što je zajedničko svima jeste neophodnost da talenat poseduje veštine kao što su logičko razmišljanje, usvajanje novih znanja i sl., odnosno kvalitetan osnov koji mu/joj omogućava da nauči set veština koji je kompaniji potreban.
Tagovi
