“Ako je SNS Real, Vučić sebe vidi kao Ronalda. A Kristijano je na kraju karijere”

O odluci da se izađe na izbore a ne bojkotuje, o  neregularnostima sa kojima se njihova lista susrela, o predizbornoj kampanji i šta 3. juna u Beogradu ako pobede, i o tome koji klub može da parira Real Madridu govorio je Pavle Grbović za Nedeljnik.

***

Smatrate da se izborni uslovi nisu popravili, i da i dalje nisu dobri. Odakle onda odluka da izađete na ove izbore i šta mislite kako će “razlaz” opozicije uticati na biračko telo?

Smatramo da šansa za promenom postoji dokle god učestvujete u nekom procesu, ali kada iz nekog procesa izađete šanse za promenu su daleko manje. Bojkot je legitimno političko sredstvo u demokratskim političkim sistemima. Međutim, kada imate autokratsku vlast, ona pred povlačenjem njenih protivnika ne pada u iskušenje da nešto menja, već samo dobija još širi manevarski prostor da svoju autokratsku vladavinu proširi na svaki centimetar te teritorije.

Sa druge strane, bojkot verovatno može u određenoj meri da privuče pažnju međunarodne javnosti, ali poučeni iskustvom iz 2020. i niskim stepenom zainteresovnosti iste, prosto ne verujemo da bi reakcija releventnih međunarodnih faktora na pitanje izbornih uslova u Srbiji bila adekvatna.

Tako da smo došli u situaciju da uprkos uslovima koji su loši, koji su verovatno nikad gori, mi moramo da se borimo. I zato je, između ostalog, slogan naše koalicije “Biramo borbu”. Da pokušamo da deo po deo naše teritorije oslobađamo, da razvlašćujemo SNS gde god je to moguće i da na taj način damo doprinos nekoj budućoj zajedničkoj borbi, ili nekoj konačnoj pobedi koja treba da usledi na sledećim parlamentarnim ili predsedničkim izborima.

Vaša lista je sad proglašena na svim opštinama grada Belograda, osim u Sopotu. Međutim, najviše poteškoća i neregularnosti pojavilo se na opštini Vračar.

Da, najviše problema bilo je na Vračaru, Starom gradu i Novom Beogradu, što ne treba da čudi, jer su to upravo one opštine u kojima je SNS u decembru ubedljivo poražen. Upravo su to one opštine na kojima SNS može da sačuva svoju vlast samo ukoliko opozicija ne učestvuje na tim, ili ukoliko građani koji su u decembru glasali sada ne izađu na te izbore. Jasno je da oni pokušavaju da što je moguće više skrate opozicioni front na tim mestima, i zato se određene liste i obaraju. Naše liste su bile napadane, ali su i dalje preživele te napade, a vrlo je interesantno kako nijedan od tih napada nije usledio u recimo nekim prigradskim opštinama u kojima je SNS i u decembru pobedio, i u kojima i sada može da se nada dobrom rezultatu. To se desilo samo u onim opštinama gde je izvesno da gubi ili gde postoji značajna šansa da se to desi.

Da li mislite da je kampanja u drugim gradovima, kao što su Niš i Novi Sad, malo zapostavljena u odnosu na Beograd?

Mi kao organizacija smatramo da nije.  Zato što se kampanja vrlo intezivno odvija i u svim drugim mestima. Činjenica jeste da je medijski beogradska kampanja gotovo u potpunosti prekrila ostale lokalne kampanje. Još po nešto se da videti i čuti iz Niša, gde je verovatno najveća šansa da dođe do promene vlasti, i Novog Sada, iz razloga što na novosadskim izborima učestvuju stranke koje u Beogradu bojkotuju. Svi tamo nastupamo na istoj listi. Pa tako imamo jednu vrstu, rekao bih, precedenta. Imamo potpuno jedinstvo svih opozicionih organizacija na jednoj listi. Ali siguran sam da postoje i brojni drugi gradovi i opštine u Srbiji, pogotovo u Vojvodini, u kojima opozicija može da ostvari odličan rezultat. Negde verovatno može i da dođe i do promena vlasti, poput Užica ili Čačka i Valjeva. Ali je jednostavno cela ova ujdurma oko lista, oko izlaska na izbore, međusobnih razmirica koje su potpuno nepotrebne i štetne, u potpunosti blokiralo, to jest onemogućilo da te opštine i ti gradovi i njihove sudbine i njihova politička utakmica bude u centru važnija oblasti.

Kako to da jedisntvo postoji u Nišu i Novom Sadu, a u Beogradu ne?

Pokret slobodnih građana učestvuje i u Beogradu i u Novom Sadu u koliciji, i zalagali smo se za najširi mogući format nastupa u oba grada. Tako da smo u tom smislu konzistentni. Ovo je više pitanje  za one aktere koji u Beogradu ne učestvuju na izborima. Iako je činjenica da su, sa jedne strane, izborni uslovi u Beogradu neretko bolji u odnosu na mnoga druga mesta u Srbiji. Zbog togo što i taj pritisak na birače realno postoji u Beogradu, ali postoji i veći broj onih koji su na te pritiske otporni. Mrak medijske slike je ipak, zbog dostupnosti SBB kanala i zbog dostupnosti interneta, malo manje gust. Ali činjenica je i da izborna mašinerija SNS-a mnogo više pažnje posvećuje Beogradu nego drugim gradovima.

I kako sad izgleda vaša kampanja, kako je organizovana? Do izbora ima još malo…

Da, ostalo nam je još 10 dana izborne kampanje, odnosno osam dana do izborne tišine. Naša kampanja se uglavnom svodi na terensku kampanju, u opštinama gde postoje kapaciteti. Radi se i „od vrata do vrata“ kampanja, i to vrlo intezivno i svakodnevno. Jedini način da dopremo do građana jeste taj najneposredniji kontakt sa njima.

Imaćemo i jednu veliku konvenciju u ponedeljak, 27. maja. To neće biti samo konvencija koja se tiče beogradskih izbora, to će biti konvencija svih slobodnih gradova i opština u Srbiji. Tada ćemo predstaviti svoj plan u tri koraka: kako do smene SNS-a. Prvi korak u toj smeni jeste upravo oslobađanje gradova i opština, koja treba da se desi 2. juna. I ne samo u Beogradu, već i širom Srbije.

Šta je prvi korak za Beograd, ukoliko dođete do pobede?

Beograd je ozbiljan i veliki grad, ne možemo da govorimo o samo jednom prvom koraku. Različitim sektorima je potreban prvi korak, kako bi došlo do oslobođenja. Ono što mora da se desi je promena načina na koji se upravlja gradom.

Grad mora prosto da počne da funkcioniše na jedan transparentan način. Mislim da je i u predhodnim mandatima gradonačenika SNS-a, a pogotovo sada u mandatu privremenog veća, kada se odluke donose za pet minuta, gde se usvaja 200 nekih odluka, gde se troši novac poreskih obveznika na potpuno neuhvatljiv način. Evo, recimo, imate situaciju da ti famozni dani porodice traju dva meseca u Beogradu. Vi svakog dana viđate na najmanje pet lokacija u ovom gradu, ogromne bine, gomilu opreme koja je iznamljena i da niko u ovom gradu ne zna koliko to košta ili od koga se to iznajmljuje. Na osnovu kojih ugovora je do toga došlo, ko to plaća, da li tu postoje privatne donacije ili se sve finansira iz budžeta grada – to ne znamo.

Mislim da jedan grad poput Beograda to sebi prosto ne bi smeo da dozvoli. Takođe, postoje brojni projekti u oblasti infrastrukture koji bi morali da se rešavaju urgentno. Jedan od njih, zbog vremena koje dolazi, se tiče izgradnje novih vrtića i obnove postojećih. Imajući u vidu da su postojali brojni projekti u toj oblasti, koji na kraju nisu sprovedeni i od kojih se odustajalo, naši građani  imaju problem, jer kada dođe avgust, oni decu moraju da upisuju u privatne vrtiće i da dodatno plaćaju. To je nešto što bi moralo urgentno da se reši.  Takođe, pitanje naše energetske efikasnosti, imajući vidu da grejna sezona nije toliko daleko, za četiri ili pet meseci.

Beograd ima toliko problema, da 3. juna, kada bi se formirala vlast, moralo bi da se radi doslovno 24 sata dnevno kako bi smo u roku od godinu dana imali jedan grad koji je pristojan, održiv i transparenten.

Ako je SNS lista Real Madrid, koji bi onda fudbalski klub bila vaša lista?

Bilo mi je zanimljivo Vučićevo poređenje sa Real Madridom. Ako je SNS Real Madrid, pretpostavljam da je onda sebi namenio ulogu Kristijana Ronalda. Ali Kristijano Ronaldo je već na zalasku karijere, otišao je u Emirate kako bi sačuvao svoj kapital. Tako da mislim da ni Vučećeva sudbina neće biti drastično drugačija. A što se tiče opozicije, ne znam sa kim bi nas uporedio. Možda za Atletiko Madridom.

Zašto?

Pa, oni su uvek autsajderi, ali nikade se ne predaju i kad tad će opet postići neke rezultate.