Na prvom u nizu panelu Velikih priča u okviru Mikser festivala, govorila je autorka Velikih priča i književnica Rumena Bužarovska. Razgovor na Dorćol Platzu vodio je novinar i urednik Nedeljnika i Velikih priča Marko Prelević.
Povod današnjih razogovora jeste prvi rođendan Velikih priča. Godinu dana tekstove Bužarovske Prelević je porevodio na daljinu, tako da je ovaj susret, osim naznake početka radovanja prvoj godini Velikih priča, bio i upoznavanje urednika i autorke.
Velike priče nisu startovale baš na današnji dan prošle godine, ali to nije ni važno – dokle god se čita ono što uistinu može takvo biti. Kako navodi Prelević, Velikim pričama pristupilo se u prezentovanju na jedan, za možda i jedini do sada put, „soft“ način. Iako živimo u svetu gde kao da se pošto-poto „soft“ ipak pretvara u „hard“. Ovde je to išlo obrnuto. Mada samo čitaoci Velikih priča znaju šta ih čeka iza.
Rumena je bila jedna od autorki zbog kojih se za Velike priče čulo. Bilo je to nakon majskih događaja prošle godine.
U okviru velikog serijala Velikih priča povodom 400 godina osnivanja Njujorka, Bužarovska se baš u današnjem tekstu osvrnula na to, a na panelu i odgovoriva na pitanje – je li ona strani plaćenik? Priča nekoliko jezika, iz Evrope je, a priča o Americi. Autorka kaže da su u Americi, o čemu je pisala i u esejima, “na nju gledaju kao da je egzotika”. Biće da priča o Njujorku nije „bejah dve nedelje u belome svetu“.
“Oni misle da sam evropska aristokratija, jer ne znaju odakle sam. I mi na tako gledamo na Amerikance da su aristokratija”, kaže Bužarovska.
Priča da je istina da Amerikanci ne umeju da održavaju prijateljstva. Mada, to isto i „Zapad nama kaže”, rekla je osvrnuvši se na tekst “Brutalno je ovo mesto, Amerika”, jedan od najčitanijih na Velikim pričama.
„Otišla sam u Njujork kako bih osetila prijateljstva, ali sam se osećala jako siromašno. To je grad u kome svi žele da ti uzmu pare. Kada nešto košta 100 dolara to zapravo košta 200. Nije to ta Amerika, Njujork je ipak centar sveta. Rekla sam šta me boli briga, mogu da tako da se ponašam. Nije da sam bila jednom u Americi, išla sam tamo u školu, osećam se da imam više prava da napišem taj tekst”, priča Bužarovska.
Izlaže da je problematizovala kompleks inferiornosti jugoslovenskih država.
„Mi iz Makedonije imamo kompleks inferiornosti u odnosu na Srbe. Moj muž očekuje da svi moramo znati srpski, ali, jebiga, ne moramo. Mi nismo bili u vojsci pa onda ne znamo. Kod Kesića sam rekla – kad neko priča Srpski u Makedoniji ti si kul. Onda su mi u Bosni rekli da sam htela da se dodvorim Srbima. Ako kažem da je Beograd lep, ti pokušavaš da nešto dobiješ. Ako kažeš da se Beograd raspadaš, reći će je l’ si ti videla kako ti izgleda Skoplje“, priča Rumena.
Navodi da su joj na jednom događaju servirali „tavče na grafče“ kako bi joj učinili čast, ali da „ljudi nisu skapirali koliko je to ponižavajuće“.
„Kao da dođe Meksikanac i da mu ponudite burito. U americi kažu samo – awesome! Nemaju pojma šta je to. Oni su na mene gledali kao da sam egzotika zato što sam iz Evrope i čitam knjige. Oni misle da sam ja neka evropska aristokratija, a nisu imali pojma“, priča ona.
