Neka bude da smo protekle nedelje, zahvaljujući Mikser festivalu i panelima i žurci koju su upriličile Velike priče – ako vas odgovorni urednik Nedeljnika nije video i pozdravio, ovim se putem duboko izvinjava – živeli u onom čuvenom „balonu“, da ne kažemo „bablu“.
Ali, da znate, prijalo je, makar taj jedan (mamurni i nasmejani) vikend; u ponedeljak ujutru smo već morali da se vratimo u realnost i da zapnemo da zapakujemo ovaj posve realni, postrezolucioni a predizborni broj.
Ili će biti da nam je sve to, kad pričaju Draža i Ante, ili kad je iskrena Rumena, ili kad tumači Pantelić, ili kad nas uveseljava Bajaga, samo generalna proba za novu unutrašnju imigraciju koja sledi i posle ovog 2. juna?
Da ne mračimo previše unapred, dobar deo tekstova u novom Nedeljniku će vas zainteresovati, zabaviti, pa možda i zamisliti.
A ako vam ni tih tridesetak tekstova nije dovoljno, imate ne samo sedam novih na Velikim pričama, već i ceo dodatak Istorija koji stiže na poklon.
Istorija 20
Pogledajte šta vas sve čeka u novom broju i pretplatite se na naše digitalno ili štampano izdanje
Nedeljnik 646
RAT I IZBORI – Ratovi devedesetih nisu bioi građanski, već etnički i verski. Građanski rat je bio španski – frankista i republikanaca, američki – Konfederacije i Unije, onaj u Rusiji – belih i crvenih, onaj u Grčkoj – komunista i antikomunista, u Srbiji – četnika i partizana. Velika analiza Zorana Panovića u novom Nedeljniku.
LALIĆ – „Šta je pre osam godina u prvom intervjuu srpskim medijima govorio Radovan Karadžić? I zašto je to danas važno?“, piše Veljko Lalić, glavni urednik Nedeljnika, u uvodniku pod naslovom „Poremećena pamet“.
IZBORI – Da je neko zaspao u decembru (kada su bili prošli beogradski izbori) i da se probudio ovog 2. juna, mnogo toga mu ne bi bilo jasno. Oni koji su nekad bojkotovali sada su protiv bojkota, oni koji su nekad bili protiv bojkota sada bojkotuju, oni koji su nekad bojkotovali, pa su shvatili da je to greška… a ima i onih koji nisu nikad izlazili na izbore do sada, a sada na ponovljenim izborima imaju svoju listu. A dodatno zbunjuje to što podela na „bojkot“ i „biram borbu“ važi samo u beogradskoj opoziciji. Veliki vodič za izbore u novom Nedeljniku.
NIŠ – Kada pitate ko je bio najbolji gradonačelnik Niša u istoriji, dobićete kao odgovor razna imena. Ali oni malo upućeniji u istoriju Niša reći će vam da je to bio Midhat-paša. Nažalost, ovih dana se u Nišu češće licitira ko je bio najgori gradonačelnik Niša u istoriji i za tu „prestižnu“ titulu konkurišu uglavnom ljudi koji su vodili Niš od raspada SFRJ naovamo. Tekst o „lokalu“ i pomalo o lokalnim izborima iz pera Dejana Stojiljkovića.
TORLAK – Deset od jedanaest po uzrastu obaveznih vakcina nismo u stanju da proizvedemo, a za jedanaestu – protiv tuberkuloze – zbog spornog kvaliteta često zavisimo od uvoza, uglavnom iz Bugarske. O propasti Instituta „Torlak“ za Nedeljnik piše dr Zoran Radovanović.
PANTELIĆ – Izbori za novog predsednika Irana velika su nepoznanica zbog izlaznosti birača. Poslednji izbori, predsednički (na kojima je izabran Raisi), parlamentarni i administrativni obarali su negativne rekorde po broju izašlih građana na biračka mesta, pogotovo u delovima Teherana gde već po pravilu izlazi manje od deset odsto birača. Režim u Teheranu ne želi ništa da rizikuje imajući u vidu godine i zdravlje ajatolaha Alija Hamneja. Na predsedničkoj funkciji potrebna je osoba koja će biti, pre svega, odana i poslušna ajatolahu i pasdaranima. Spoljnopolitička analiza Željka Pantelića u novom Nedeljniku.
