Požar na deponiji „Duboko“ kod Užica ugašen je krajem prošle nedelje, ali iako grad više ne nadleću gust dim i otrovne čestice (nadamo se), u vazduhu su ostala da lutaju pitanja na koja građani Užica i okoline i dalje nisu dobili odgovor. Kako je došlo do požara, ko je za to odgovoran, da li će bes građana uspeti da nešto promeni, i ono što je najvažnije, kakve će posledice ovaj ekološki akcident ostaviti po zdravlje ljudi – sve su to dileme koje će, „s obzirom na sveopštu klimu u društvu“ kako će kasnije govoriti naš sagovornik, najverovatnije ostati nerešene.

Bio je to 3. maj kada je na dubini od 15 metara, ispod više slojeva zemlje i betona kojima je zatrpan prethodni požar iz marta meseca, vatra ponovo počela da se širi. Nakon dva dana, plamen je zahvatio površinu od 4 hektara, a gust dim natkrio je čitavu Lužičku dolinu.

Branko Nikolić, jedan od učesnika inicijative „Da ne dišemo Duboko“ koja je tokom prethodnih nedelja organizovala tri protesta i pokrenula peticiju za zatvaranje deponije, rekao je za Nedeljnik da se u prvim danima požara neprijatan miris mogao osetiti kako u Užicu, tako i u okolnim mestima na koje je vetar nanosio dim.

„Bilo je dana kada se osećalo. Srećom vetar je bio promenljiv pa su se naselja smenjivala, ali povremeno je bila velika zadimljenost grada“, kaže Nikolić.

Uvedeno je vanredno strane, mobilisana sva raspoloživa sredstva, a Ministarstvo je u susednom Lunovom selu postavilo mobilnu mernu stanicu Agencije za zaštitu životne sredine koja meri prisutnost čestica PM 10 i PM 2,5. Merenja su pokazala da povišene koncentracije ovih štetnih čestica nije bilo i da je vazduh bezbedan, u šta Užićani nisu bili potpuno uvereni.

„Sve vreme smo dobijali uveravanja da je vazduh čist“, priča za Nedeljnik Branko Nikolić. „Naša gradonačelnica kaže da je čist, a na deponiji se slika sa maskom, pa vi verujte.“

Deponija „Duboko“ je u martu već jednom gorela. Direktor deponije tada je izjavio da je tada JKP sopstvenim snagama i uz pomoć drugih preduzeća pokušao da požar ugasi. Međutim, kako kaže Branko Nikolić, tu vatrogasaca nije bilo.

„Nakon što je požar ponovo buknuo, uključilo se sve što je moglo da se uključi“, kaže on. „Čak je napravljena predstava za narod uključivanjem helikoptera jer njegov efekat nije mogao biti veliki s obzirom na količinu vode i vreme naleta. Ali trebalo je da se vidi kako se radi i kako se gasi. Naša kolona u šetnji pre neko veče je imala susret na trgu sa grdonačelnicom koji se završio tako što je ona građanima koji je već tri puta pismeno pozivaju na razgovor okrenula leđa. Odgovora pismenog nemamo, ali smo time ipak dobili neki odgovor“.

Projekat deponije „Duboko“ zamišljen je kao jedan od najmodernijih objekata za rukovanje otpadom koji bi se bavio selekcijom, odlaganjem i recikliranjem otpada, a za čitav projekat izdvojeno je 15 miliona evra. I pored spekulacija lokalnog stanovništva oko toga koliko je novca zaista utrošeno u projekat i koliko su pri samoj gradnji ispoštovani svi standardi, deponija je neko vreme zaista i funkcionisala kao najmodernija, sve dok nisu počeli da se javljaju prvi problemi.

„Kako stvari stoje, deponiji je istekla upotrebna dozvola, a kapacitet je dvostruko prevaziđen. Javili su se problemi sa otpadnom vodom koja prolazi ispod deponije i izliva se u potok koji je deo sliva Zapadne Morave. Tako da nisu ugroženi samo ljudi u neposrednoj okolini deponije, već u celom slivu Zapadne i Velike Morave“, govori Nikolić.

Za rešenjem problema koji su tinjali i mnogo pre požara, počelo je da se traga tek kada je bilo potrebno vaditi kestenje iz vatre, kada je ono u danima kampanje posebno vruće.

„Oni sada bez ikakvog projekta odokativno određuju novih 30 miliona za saniranje posledica i proširenje, kako bi deponija postala najsavremenija“, govori Nikolić. „Deponija je bila najsavremenija dok joj nisu uradili to što su joj uradili i pretvorili je u najobičnije smetlište. U svakom selu na nekoj krivini ima mesto gde izručuje ko šta stigne. Otprilike se u to pretvorila najsavremenija deponija kojom je upravljalo JKP Duboko.“

Ukoliko se ispostavi da je deponija već dve godine radila bez dozvole, Nikolić smatra da je „najpre odgovorno Ministarstvo za zaštitu životne sredine, zatim uprava JKP ’Duboko’, a iza njega i svi državni i gradski inspekcijski organi koji su takvu situaciju tolerisali“.

U Užicu je tokom prethodnih nedelja održano nekoliko protesta, gde su zahtevi bili zatvaranje deponije, obustavljanje svih daljih projekata proširenja i procesuiranje odgovornih za ekološku katastrofu. Na jučerašnjem protestu meštana Lužičke doline, četvrtom po redu, građani su najavili da će sledeći korak, ukoliko zahtevi ne budu ispunjeni, biti blokada deponije. Pokrenuta je i peticija građana koju će organizatori predati gradu kako bi inicijativa ušla u proceduru za raspisivanje lokalnog referenduma.

„S obzirom na opštu klimu u našem društvu mi smo prilično zadovoljni odzivom građana“, kaže Nikolić. „Na protestima smo u zavisnosti od vremenskih uslova imali po nekim procenama preko 2.000 ljudi, posebno u protesnoj šetnji. Generalno smo zadovoljni, ali očekivali smo da nas građani Užica bar na ovaj način svojim prisustvom više podrže. Vidi se po mrežama i komentarim ispod raznih vesti da je raspoloženje građana Užica u skladu sa onim što i jesu naši zahtevi.“

Ako za prosečnog stanovnika nekog grada ne postoji pravi trenutak za izbijanje ekološke katastrofe koja mu potencijalno može ugroziti život – jer svaki trenutak kada se to desi je loš trenutak – za ljude koji su u tom gradu na vlasti, neki trenuci su ipak nešto manje poželjni od drugih. Da je vlast u Užicu mogla da bira kada će deponija „Duboko“ planuti – ako već nisu mogli ili hteli da to spreče – svakako ne bi odabrali da se to dogodi mesec dana pred lokalne izbore.

„Mi smo nepolitična inicijativa. Trudili smo se da samu dnevnu lokalnu politiku ne pominjemo, ali kako je sve politika, kako je politika postala sastavni deo i jutarnje kupovine hlčeba i mleka, ja iskreno verujem da će moje drage komšije i sugrađani nakon ovoga staviti prst na čelo“, zaključio je Nikolić.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.