Ko je odgovoran za snabdevanje Gaze tokom borbi u Rafi

Napadi izraelske vojske na grad Rafu imali su stravične posledice po Palestince na jugu Pojasa Gaze koji pre početka ofanzive 6. maja nisu uspeli da izbegnu preko granice. Najmanje 45 ljudi, među kojima je bilo i dece, poginulo je u vazdušnom napadu Izraela na šatorski kamp 26. maja. Međutim, čak ni oni koji su evakuisani nisu sasvim bezbedni. Na desetine njih je ubijeno dve noći kasnije u napadu u blizini al-Mavasija, takozvane „humanitarne zone“ za raseljene civile.

Ono što je, prema pisanju The Economist, ostalo u senci ovih tragičnih događaja, jeste još jedno, takođe veoma važno pitanje – kako je najskorija ofanziva uticala na tokove dostavljanja humanitarne pomoći koji su u prethodnih osam meseci održavali 2,2 miliona Palestinaca u životu?

Izraelska vojska je saopštila da je 27. maja u Gazu stiglo 370 kamiona pomoći, od kojih 154 preko Kerem Šaloma, graničnog prelaza na jugu Pojasa. Sa druge strane, zvanični podaci UN govore da tog dana u Kerem Šalomu nije bilo nijednog kamiona. Upravo te oprečne brojke pokazuju koliko je izraelska kampanja u Rafi zakomplikovala isporuku najosnovnijih ljudskih potreba stanovnicima Gaze.

Gotovo svu pomoć koja je stizala u Gazu, dovozili su kamioni preko južnih graničnih prelaza. Od 27.608 kamiona koliko je pristiglo do 6. maja, oko 25.000 prošlo je preko Rafe i Kerem Šaloma. Najfrekventniji je bio april, kada je preko dva granična prelaza ušlo oko 5.600 kamiona.

U maju je Izrael otvorio novi prelaz, Vest Erez na severu, dok su SAD uspostavile morsku rutu preko montažnog pristaništa blizu Gaza Sitija. Nakon nekoliko meseci krize u snabdevanju, humanitarni radnici su se nadali da će se situacija popraviti.

Međutim, kada su izraelske trupe počele da potiskuju Rafu, javili su se novi problemi. Egipat je prestao da šalje kamione preko Rafe nakon što su ga izraelske trupe zauzele. Kerem Šalom često nije bio pouzdan, delimično zbog toga što je Hamas često raketama gađao to područje. Dok su u nedelji pre početka ofanzive na Rafu, Ujedinjene nacije na tim prelazima sačekale oko 1.600 kamiona, u prvoj nedelji napada se taj broj smanjio na 63. Većina kamiona koji trenutno cirkulišu preko južnih prelaza, kako piše The Economist, nisu humanitarni, već kamioni privatnih firmi. Ti kamioni nalaze se u Izraelskoj evidenciji, ali ne i u evidenciji UN.

Prelaz Vest Erez danas je najaktivniji kada je u pitanju humanitarna pomoć koju distribuišu UN. U poređenju sa dve nedelje pre ofanzive na Rafu kada je na taj prelaz ušlo 94 kamiona, u narednim nedeljama taj se broj povećao na 465. Iako je na tom prelazu snabdevanje višestruko uvećano, Vest Erez ne uspeva da nadoknadi nestašicu na jugu. Isti je slučaj i sa pomorskom rutom. U početku je preko njega dostavljeno oko 1.100 tona pomoći, sve dok Pentagon 28. maja nije saopštio da je pristanište oštećeno i da ga treba odvući u Izrael na popravku. S obzirom na to da je sever Gaze opustošen, a da su najfrekventniji prelazi oni na severu, veliko je pitanje koliko su te isporuke zaista od pomoći stanovnicima Gaze.

Za razliku od UN koje iz bezbednosnih razloga ne odobravaju tek tako ulazak vozača preko južnih prelaza, privatne firme šalju na desetine kamiona u Kerem Šalom svakog dana kako bi isporučili robu na improvizovana tržišta. Sa manje pomoći koja ulazi u Gazu, ova tržišta su sada vitalni spas. Ali kupci kažu da su cene često visoke i nestalne.

Sve to zamagljuje realnu sliku o količinama i načinu na koji se Gaza snabdeva. Hrana, lekovi i druge osnovne potrepštine i dalje stižu u Gazu, ali neke pošiljke su, zbog bezbednosnih i mnogih drugih razloga, zaglavljene na graničnim prelazima, dok se druge prodaju po cenama koje malo ljudi iz Gaze može da priušti. Izrael, sa druge strane, tvrdi da ispunjava svoje obaveze.

Zaraćene države, prema međunarodnom pravu, nemaju dužnost da hrane neprijatelja, već samo „dužnost da olakšaju“, odnosno da dozvole neutralnim stranama da isporuče humanitarnu pomoć, što je Izrael učinio sa UN. Kada odnos postane okupacioni, okupatori su dužni da sami aktivno obezbede najosnovnije potrebe stanovnicima teritorije koju kontroliše. Kada je u pitanju sukob na Bliskom istoku, među pravnicima postoji mnogo neslaganja oko toga da li se može smatrati da je Izrael okupirao Gazu.

Ipak, Izrael sada kontroliše sve kopnene granice Gaze, njenu obalu i vazdušni prostor. Ima hiljade vojnika u Rafi i slobodu da šalje snage gde god želi. Nema vojnu vladu u Gazi, ali ima moć da je uspostavi. Borbe u Rafi su ostavile ljude paralizovanim, i bez obzira na pravne rasprave, ako ofanziva dovede do povećanja gladi i bolesti u Gazi, mnogi će smatrati Izrael odgovornim.