Svake večeri, milioni ljudi hvataju se Fitbitsa, Apple sata i različitih aplikacija u pokušaju da se dobro naspavaju. Ili makar bolje.
Tvorac Pokémona vidi priliku da na sve obimnije tržište “sleep trackera” plasira Pokémon Sleep 2020. godine.
U nadi da će Pokémon Sleep postati viralan koliko i Pokémon Go 2016. godine, Pokémon Sleep će pratiti obrasce spavanja i menjati igru u zavisnosti od dužine spavanja korisnika, ali i vremena kada se korisnik budi.
Istraživači, međutim, upozoravaju da potera za savršenim snom može biti kontraproduktivna. U nekim slučajevima, ljudi provode mnogo vremena u krevetu pokušavajući da povećaju broj sati, zbog čega se nesanica pogoršava.
Rafael Valat, istraživač sna na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju, navodi da aplikacije za spavanje pružaju nepotpunu sliku o kvalitetu sna zato što ne mogu da mere faze sna. On je za Njujork tajms rekao da aktivno praćenje sna može izazvati anksioznost koja dalje nepovoljno utiče na san.
Za kolumnistu Njujork tajmsa Brajana Čena koji se bavi potrošačkom tehnologijom, praćenje sna samo mu je donelo loše raspoloženje.
“Tehnologija mi na kraju nije pomogla da spavam više”, napisao je Čen. “Podaci mi nisu pomogli da pronađem odgovor na pitanje kako da rešim svoje probleme sa snom.”
Podaci mogu da ponude uvid u obrasce spavanja, ali neki ljudi potencijalno su genetski predisponirani da se lakše kvalitetno naspavaju.
Otkada ga poznajem, Bred Džonson nije mogao da spava više od šest sati. I uvek se oseća odmorno i spremno da započne dan. “Kad bi mi neko platio 100.000 dolara da noćas spavam osam sati, ne bih mogao”, rekao je za Njujork tajms.
Džonson ima još šest članova porodice koji potpuno normalno funkcionišu sa manje sati sna od onoga što je preporučeno. Istraživači su utvrdili da su svi ono nosioci istog gena, ADRB1, koji utiče na minimalan broj sati sna neophodan za normalno funkcionisanje.
Ovaj gen javlja se kod jedne osobe od 25.000 ljudi, objasnio je za Njujork tajms dr Luis Ptacek, jedan od istraživača i neurologa na Univerzitetu Kalifornije u San Francisku.
Drugi gen koji je dr Ptacek identifikovao ne utiče na dužinu sna, već na vreme kada se spava.
Kao što sove odlaze na spavanje, oko troje od hiljadu “ekstremnih jutarnjih hronotipa” budi se da započne dan. Ovi ljudi pate od napredne faze spavanja, “trajnog džet-lega”, napisala je kolumnistkinja Njujork tajmsa Džejn E. Brodi.
“Problem je u tome što toliko malo znamo o tome šta je san i čemu služi”, ističe dr Ptacek. “Sa identifikovanjem sve više i više gena, nadamo se da ćemo ustanoviti koji je sistem – ili sistemi – od ključnog značaja za spavanje.”
Aplikacije za praćenje zna možda nisu korisne kako se neki nadaju, ali Pokémon Sleep, jedna osoba navodi, sigurno nije rešenje.
“’Učiniti spavanje zabavnim’ je koncept koji bi mogao da postoji samo danas kada se ništa ne smatra dovoljno dobrim ili čak validnim ukoliko ne doprinosi nekakvoj sekundarnoj ekonomiji”, napisao je na Tviteru Ijan Bogost, dizajner video-igrica i autor knjige Play Anything, pošto je najavljen Pokémon Sleep.
On je dodao da će ljudima u jednom trenutku biti potrebne igrice “da igrice budu zabavnije”.
Objektiv / Piše Met Vasilevski
Za komentare, pišite na nytweekly@nytimes.com
Tekst iz novog broja Njujork tajmsa na srpskom jeziku koji svi čitaoci kao poklon dobijaju uz novi broj Nedeljnika koji je na kioscima od četvrtka, 10. oktobra.
© 2019 The New York Times
U novom broju Njujork tajmsa čitajte i:
Nigerijski ekstremisti – Rat Nigerije sa ekstremistima traje već čitavu deceniju, a oružanici Boko Harama i dalje haraju nekažnjeni zemljom. Njihovi borci imaju naprednije dronove od vojske i vrlo su dobro naoružani zahvaljujući napadima na vojne brigade. Napade izvode skoro svakodnevno, a za stanovništvo u pojedinim područjima mir deluje kao utopija udaljena svetlosnim godinama.
Moralna kriza na američkim granicama – Otkada je Trampova administracija pooštrila mere protiv imigracije i predvidela čak i odvajanje migrantske dece od roditelja koji borave u pretrpanim kampovima, pogranična policija SAD zapala je u moralnu krizu: ljudi ih mrze, nazivaju izdajnicima i ubicama dece, a među agentima sve je veća stopa samoubistava.
Brejkdenseri na Olimpijadi – Nove generacije olimpijaca briljiraju u netradicionalnim sportovima, a prošle godine u olkviru Olimpijskih igara mladih održano je prvo brejkdens takmičenje. Mladi brejkdenseri sanjaju da će i oni, posle prilike za surfere, skejtbordere i kajtbordere, kući doneti pravo olimpijsko zlato.
Meritokratija uništava Ameriku – Dejvid Bruks u svojoj kolumni piše o dve vrste meritokratije u Americi i navodi da ona ekskluzivna uništava zemlju: institucije svoj uticaj mere brojem ljudi koje mogu da odbiju, umesto da rade na inkluziji. Ako Amerika ne proširi institucije i ne omogući pristup nagradama koje one donose, nastaviće da se raspada.
Braća koja trče – Istraživanjem trojice braće, prvoklasnih atletičara, ponuđena je teorija da definitivno ne postoji jedan jedini ispravan način da se dete oblikuje u vrhunskog sportistu. Štaviše, jednake šanse za uspeh u određenom sportu ima i ako se uporedo bavi i drugim sportovima.
Kloniranje kućnih ljubimaca – Smrt kućnog ljubimca može da bude užasno stresan događaj; međutim, Kinezi imaju rešenje i za ovaj problem – kloniranje. Ipak, još uvek nije moguće presaditi (o)sećanja ljubimaca, iako neki naučnici veruju da će i to biti moguće u budućnosti zahvaljujući veštačkoj inteligenciji.
Povratak Sare Konor – Karijeru Linde Hamilton obeležila je upravo uloga Sare Konor u čuvenom “Terminatoru” sa Arnoldom Švarcenegerom. Iako je Linda mislila da je film iza nje, ponovo je odigrala ulogu svog života u novom filmu “Terminator: Dark Fate”.
Japanske tate u problemu – Japan je jedna od zemalja sa najbolje uređenim sistemom porodiljskog odsustva koje podrazumeva i novopečene očeve. U teoriji, doduše. U praksi se Japanci uglavnom susreću sa odmazdom na radnom mestu i odsustvo im se skoro po pravilu obije o glavu.
Čitajte i zašto bosanske izbeglice napuštaju Sent Luis, američki grad koji su oživeli, zašto su u Libanu sve popularnija masovna venčanja, nova otkrića u vezi sa lekom za rakom, šta podrazumeva posao diplomate za tehnologiju, kako prehrambena industrija utiče na globalnu politiku, u čemu je moć filma “Hustlers“, kako Stiven King vidi odnos stvarnosti i fikcije, zašto je Edi Marfi odlučio da se vrati na scenu, hoće li Afrika zaigrati vrhunsku košarku, kako izgledaju “nedolični” planovi za rekonstrukciju železničke stanice u Parizu, može li se performans prodavati kolekcionarima kao konvencionalna umetnost, hoće li Olimpijske igre obeležiti protesti sportista, da li i kako psihodelične supstance mogu pomoći u poboljšanju mentalnog zdravlja, kako je najlakše – i sve popularnije – hakovati nekoga, o čemu govori nova biografija Suzan Zontag, kako Kina vrbuje špijune, može li se uspeti u tehnološkoj industriji iako ste u srednjim godinama i zašto u Francuskoj ima toliko nasilja nad ženama.
Tagovi
