Ukrajinci su konačno dobili odobrenje Amerikanaca da koriste sredstva ratne tehnike velikog dometa i moći iz donacija za udare po Rusiji. Naravno, misli se na „stari“ ruski prostor bez Krima i četiri nove oblasti pridodane oktobra 2022. godine. Do sada su to bile zone za koje su Ukrajinci imali obaveštajno-izviđačku podršku za primenu svih raketa koje su dobili od NATO-a i ostalih prijatelja. Notorni su postali američki dronovi RQ-4 „global houk“ koji se pojave iz međunarodnih voda Crnog mora pre dolaska krstarećih raketa „storm šedou“/SCALP-EG lansiranih sa frontovskih bombardera Su-24. Ratna rutina. Takve rakete uništile su neka komandna mesta, ratne brodove i radare i pogađale su mostove, ali sve pod uslovim da mete nisu u Rusiji u granicama pre krize 2014. godine. Kremlj se po toj temi pokazao licemernim jer prihvatili su kao svršen čin američki pogled i prećutno su prešli preko stava iz prve godine rata da dostavljanje Ukrajini raketa velikog dometa predstavlja prelazak „crvene linije“. Ta fraza je valjda dosadila svakome ko prati svetske teme.
Političari i komentatori stalno pričaju o toj granici posle koje više nema povratka. U stvari, dobili su Ukrajinci rakete dometa 300 km, lansiraju kada god vide neki cilj salvu tih raketa. Izraelcima su poručili navodno iz silne Amerike da ako uđu u Rafu, to će da se računa za prelazak „crvene linije“, idu tenkovi „merkava“ ulicama tog naselja i rat se nastavlja. Naravno, vode se zakulisne političke igrice i postaviće se neke nove simbolične granice postupanja zaraćenim stranama. Najnovija i najvažnija za Kremlj jeste prenošenje rata unutar granica Rusije bez novih federalnih jedinica.
Putin u početnoj fazi rata učinio je nešto slično kao Milošević na Balkanu početkom 1990-ih kada se pričalo o tome da se mora voditi rat, ali da će Srbija (i Crna Gora) da ostane izvan zone borbi. Rusi su dobili nešto vrlo slično, ide se na front, i to masovno, i gine se takođe masovno, ali u Rusiji se ne ratuje, nema velike mobilizacije osim onih 300.000 iz jeseni 2022. godine koji će sačekati kraj rata u jedinicama (ako neko od njih preživi).
Presedana uvek ima, ukrajinske rakete i dronovi, u to vreme letelice nasleđene iz doba SSSR-a, pogodile su neke ruske baze u prvim danima rata. Tada se to smatralo za presedane. Kasnije, Ukrajinci su razmahali proizvodnju dronova velikog dometa i pokrenuli su ofanzivu razaranja ruskih skladišta goriva i rafinerija. Naravno, baze su i dalje na prvom mestu. U prigraničnim oblastima, težišno Belgorodskoj, artiljerija je tukla po selima. Od 30. decembra prošle godine grad Belgorod je pod udarom raketa iz višecevnih lansera. Stradali su civili, desetine. Kada su ginuli stanovnici gradova „novih regiona“, nisu se u Kremlju potresli jer se to očekivalo, pobogu ti ljudi žive u ratnoj zoni. Rakete po gradu u staroj Rusiji bile su vrlo loša vest jer su potkopale poverenje u autoritet vlasti koje kažu da se sve u SVO i dalje vodi po planu i nikako drugačije. Pokušajte da kritički gledate na tu temu i možda vam neko zakuca na vrata i sledeći obrok imate u pritvoru. Kaže jedan ruski državljanin koji namerava da postane nosilac pasoša Srbije – ako želite da pišete o ratu kako ne treba, ili lisice ili odete u Beograd.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 06. JUNA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
