Ekipa Dragana Stojkovića Piksija večeras otvara svoju evropsku pustolovinu, i iako u sopstvenom – to su bar pokazale prijateljske utakmice koje je reprezentacija Srbije u minula dva i po meseca odigrala – sve vrvi od problema, valjalo bi pogledati i preko plota, pa malo gvirnuti i u tuđe dvorište.
A tuđe dvorište u koje bi vaskolika domaća fudbalska javnost trenutno najviše želela da gvirne verovatno je ono Sautgejtovo, jer Srbija večeras u Gelzenkirhenu otvara učešće na Evropskom prvenstvu upravo protiv reprezentacije Gordog albiona, a ujedno i zbog toga što je u proteklih nekoliko dana u nacionalnom timu Engleske, nakon sečki koje je selektor napravio, bilo poprilično burno. Sautgejt je tako, ma koliko to u ekipi kakvu trenutno ima Engleska teško i nezavidno bilo, sa šireg spiska od 33 potencijalna reprezentativca morao da otpiše čak sedmoricu, pa su bez karata za Nemačku ostali Džek Griliš, Džejms Medison, Heri Megvajer, Džejms Traford, Kurtis Džons, Džarel Kvansa i Džered Brentvejt.
Ako je suditi po reakcijama ostrvskih medija, izostanak potonje četvorice nije previše uzdrmao niti začudio one koji već godinama sanjaju kako se trofej “vraća kući”, jer potonja su četvorica još klinci (svi rođeni nakon 2000. godine) čije vreme tek treba da dođe.
Ali otpisivanje Griliša, Medisona i Megvajera, to je već tema o kojoj se po istim tim medijima naširoko diskutuje i koja se daleko podrobnije analizira, tema koja bi istovremeno trebalo da tangira i sve one koji s nestrpljenem čekaju da reprezentacija Srbije večeras istrči na nekadašnju Veltins Arenu.
Prema pisanju engleskih medija, otpadanje Džeka Griliša sa spiska putnika u Nemačku naročito je teško palo navijačima Engleske, ali bi za Srbiju ono moglo da bude dobra stvar. Griliš je već tri sezone deo Gvardioline ubitačne mašine za mlevenje protivnika, i čak iako je u poslednje vreme imao određenih problema s nekonstantnošću (minule sezone je u Mančester sitiju odigrao svega 20 utakmica, od čega 10 kao starter), i dalje važi za jednog od najboljih ofanzivnih veznih igrača koje Engleska ima da ponudi. Ono što je u njegovom slučaju možda još i bitnije jeste činjenica da iza sebe već ima dva nastupa na velikim reprezentativnim takmičenjima (EURO 2020 i Svetsko prvenstvo 2022), dok igrači poput Entonija Gordona, Ezea i Džeroda Bovena – koji manje-više pokrivaju Grilišovu poziciju – to iskustvo još uvek nemaju. Iako je, prema pisanju Njujork tajmsa, Griliš, baš kao i svi ostali “otpisani”, dostojanstveno prihvatio selektorsku odluku, Džekovim saigračima je navodno bilo potrebno dosta vremena da to procesuiraju i da se s time pomire, toliko da su obrazloženje tražili čak i od samog Sautgejta. I naravno da su i Boven, i Gordon, i Eze (možda i ponajviše Eze) izvanredni igrači koje bi, da se ne lažemo, verovatno svaki premijerligaš ovog trenutka oberučke prihvatio i za njih “ispljunuo” silne milione, zaista deluje da će reprezentativci Srbije lakše “izaći na kraj” s pomenutim trojcem nego što bi to bio slučaj s Grilišom, i zaista deluje da je u ovom slučaju Griliš „najveće od četiri zla“.
Slična je situacija i s Džejmsom Medisonom, na čijoj su poziciji, čini se, projektovani da igraju mlađani Kol Palmer, Eze i Fil Foden. Činjenica je da su sva trojica trenutno u daleko boljoj formi od Medisona, koji, nakon povrede koju je doživeo u novembru 2023. u utakmici protiv Čelsija, više nije bio onaj isti Medison s početka sezone. Iako su Medisonov fudbalski kvalitet i dodavačka percepcija neupitni, deluje kao da će Engleska preživeti i bez njega, i da će njegov izostanak predstavljati daleko manji problem od izostanka Džeka Griliša.
Za kraj, tu je i prečesto osporavani Heri Megvajer, koji će EURO 2024. propustiti zbog problema s povredama. Cinici upoznati s njegovom istorijom kikseva možda bi, onako kroz osmeh, primetili da bi njegovo prisustvo na prvenstvu za reprezentaciju Srbije predstavljalo samo plus. Međutim, činjenica je da se Sautgejt već nekoliko godina prilično čvrsto držao Megvajera kao startnog štopera (čak i onda kada je ovaj u klubu prolazio kroz teške periode), i da je defanzivac Mančester junajteda samim tim već veoma dobro upoznat sa selektorovom fudbalskom ideologijom, taktičkim zamislima, ali automatizmima po kojima zadnja linija Engleske funkcioniše. Reprezentacija Gordog albiona tako je ostala svedena na Džona Stounsa, koji je pred kraj sezone skoro pa izgubio mesto u startnoj postavi Sitija, i na novajlije Ezrija Konsu (Aston Vila) i Marka Gehija (Kristal Palas). Ako se stvari postave na ovaj način, koliko god Megvajer umeo ponekad da po svoj tim bude samodestruktivan, deluje da će Mitrović i Vlahović lakše uspeti da se izbore s Konsom i Gehijem.
Naravno, konačni spisak reprezentacije Engleske je, i bez ove trojice, noćna mora svakog protivnika. Počevši od prgavog Džordana Pikforda koji izgleda kao da je išetao iz Piki Blajndersa, Stounsa, Tripijera i Kajla Vokera pozadi, TAA-a koji konačno hvata ritam nakon duže pauze (čak je u kontrolnom meču protiv BiH uspeo i da postigne gol), Deklana Rajsa i nestvarnog Džuda zbog kog bi svako ipak trebalo da bude uplašen, pa sve do Kola Palmera, Fila Fodena, Harija Kejna (dobro, ovaj bi možda stvarno mogao da im navuče neko prokletstvo), Sake i Olija Votkinsa – Englezi su jednostavno prejaki i na svim pozicijama, osim, eto, možda štoperske.
Your #ThreeLions for #EURO2024! 🦁 pic.twitter.com/klzkNNTafI
— England (@England) June 6, 2024
I okej, i roster i forma idu u prilog Englezima, i Srbija jeste pre desetak dana izgledala poprilično otužno protiv Austrijanaca (duel sa Švedskom donekle je popravio utisak) i naravno da je ekipa Gareta Sautgejta ubedljivi favorit, ali navijačima Srbije niko ne može da oduzme pravo na “loženje”.
Uostalom, ne tako davno dogodilo se i ono lisabonsko veče, kada je jedna osporavana reprezentacija pobedila isto tako ubedljivo favorizovani Portugal, i kada je na praznom stadionu Benfike, najbolji igrač iste te osporavane reprezentacije, u gaćama i papučama i s pivom u ruci, zajedno sa šačicom najodanijih gostujućih navijača još dugo nakon utakmice slavio istorijski podvig u koji gotovo niko nije verovao.
Tagovi
