Mediji odavno ne moraju da pojačavaju vesti oznakom „užasno“, „stravično“, „svirepo“, „nikad doživljeno“, jer nema dana u kojem najcrnja hronika nije udarna vest. I ne samo da je udarna vest već je njen sadržaj zastrašujuć.
Nakon „Ribnikara“, Malog Orašja i Dubone, roditelji su prestali da osećaju i ono malo sigurnosti što su imali po pitanju bezbednosti svoje dece, deca su shvatila da bezbrižnost brzo nestaje, a stari su počeli da prebiraju po sećanju „da ovako ipak nikada nije bilo“. Pomislite samo o bizarnosti da neko odluči da puca na decu iz vazdušne puške kao nedavno, ili da kolega prebije kolegu novinara, ili nasilje deteta nad detetom, ili grupe na pojedinca – izaberite sami šta vas je najviše šokiralo poslednjih dana. Nakon tih vesti, bilo je komentara: to znači da i mene neko može da napadne dok hodam ulicom.
Potpuno je nevažno koji je dan i datum, godina, čini se da je nastala neka pukotina u vremenu u kojoj se samo nižu takve pojave.
I dalje postoji visoka solidarnost sa žrtvama, barem u nekim reakcijama, ali se i njima javno presuđuje u tranžiranju motiva, postupaka, tumačenja „dokaza“ koje nema čak ni policija.
Odakle toliko svireposti u ljudima koji su i sami žrtve užasnih decenija, zašto su ljudi toliko postali nasilni i kako društva postaju nasilna – koliki je uticaj lokalnih decenijskih trauma i (ne)života a koliko je to svetski fenomen?
„Eskalacija nasilja kojoj svedočimo i u koju smo uvučeni posledica je visoke tolerancije prema nasilju, visoke korupcije koja vodi do urušavanja institucija i povezivanja uspeha sa nasiljem i primitivizmom, čime nasilje postaje vrednost, što se najviše odražava na način kako deca postaju nasilna“, analizira profesorka dr Nada M. Sekulić, sa Odeljenja za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Društva ne postaju nasilna zbog jednog uzroka ili jedne katastrofe, pojašnjava profesorka Sekulić. Obično je to dugotrajan proces, koji zbog toga nije uvek vidljiv, pri čemu eskalacija nasilja počinje pojavljivanjem žarišta nasilja koja izgledaju kao da su međusobno nepovezana, dodaje. „To je ono što možemo da pratimo na globalnom planu kroz pojavu oružanih sukoba i ratova u kojima strada sve veći broj civilnih žrtava i koji se sve više vode mimo čak i osnovnih načela međunarodnog humanitarnog prava.“
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 06. JUNA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
