Govor severnokorejskog vođe Kim Džong Una u januaru 2024. je prilično zabrinuo zapadna ministarstva. Najavljujući strateški zaokret, činilo se da Pjongjang preti svom južnom susedu i da priprema vojni napad. Kao što to često biva, vodeće analize situacije nisu uzele u obzir odgovornost za zaoštravanje ostalih učesnika u sukobu.
Postoje dobri razlozi za strah od vojnog sukoba na korejskom poluostrvu. Ali to najčešće nisu oni koje iznose mediji i njihovi stručnjaci. Ovi potonji su nedavno prišapnuli da bi Severna Koreja, opasnija no inače, želela da iskoristi rat u Ukrajini kako bi napala Južnu Koreju: „Kim Džong Un [severnokorejski vođa] kaže da je spreman za rat“, objavljeno je, na primer, u članku francuskog dnevnog lista La Croix, 16. januara, dok u Sjedinjenim Državama dva ugledna stručnjaka procenjuju da je situacija u regionu verovatno „opasnija nego što je bila početkom juna 1950.“, kada je buknuo Korejski rat. Američka administracija se, očigledno, slaže s tom analizom. Članak u listu New York Times je preneo da su pojedini visoki funkcioneri izjavili da su ubeđeni da bi Kim „mogao preduzeti neki oblik vojne akcije protiv Južne Koreje u narednih nekoliko meseci nakon strateškog zaokreta ka politici neprijateljstva prema Seulu“.
Oni koji zaziru od Pjongjanga pronašli su u govoru koji je 15. januara 2024. Kim održao pred Vrhovnom narodnom skupštinom razloge da potkrepe svoje nespokoje. U navedenom govoru vođa Južnu Koreju opisuje kao „glavnog neprijatelja“ i poziva na raspuštanje „svih organa solidarnosti koje je [Pjongjang] osnovao u cilju mirnog ponovnog ujedinjenja“. Takođe naređuje „potpuno uklanjanje pojmova poput ’ponovno ujedinjenje’, ’pomirenje’ i ’sunarodnici’ iz nacionalne istorije“.
Taj jasan raskid s dugogodišnjom predanošću Severne Koreje u korist mirnog ponovnog ujedinjenja nije bio propraćen samo uništavanjem Spomenika trima poveljama za ponovno nacionalno ujedinjenje (strukture visoke 30 metara, svečano otkrivene 2001. godine i koja je naročito poslužila kao logo Udruženja francusko-korejskog prijateljstva), već i intenzifikacijom programa lansiranja raketa. Sa zapadne tačke gledišta, sve navedeno podupire tezu da Kim navodno priprema vojnu operaciju. Pa, ipak…
Predstavljen gotovo kao objava rata, rečeni govor se pre svega odnosio na privredu zemlje o čemu svedoči njegov naslov: „O neodložnim zadacima za osiguranje blagostanja i razvoja naše Republike i dobrobiti našeg naroda“. Kim u njemu navodi neophodnost sprovođenja projekata u više ključnih sektora, posebno u metalurškoj, hemijskoj i mašinskoj industriji i energetici kako bi „privreda čvrsto krenula putem stabilnog i održivog razvoja“. Daleko od toga da ekonomske teškoće zemlje pripisuje „neprijatelju“ protiv kog bi bilo prikladno potegnuti oružje, Kim priznaje da je vlada odgovorna za niz problema. Spominje na primer „veliku razliku u životnom standardu između glavnog grada i unutrašnjosti i između gradova i sela“, ističući činjenicu da se takva situacija „kosi s idejom sveopšteg razvoja izgradnje socijalizma“, pre no što je izložio svoj program za napredak: planirana izgradnja novih industrija, uspostavljanje zdravstvenog i obrazovnog sistema i izgradnja stanova u dvadeset okruga u narednih deset godina.
Kada je najzad spomenuo pitanja spoljne politike, posebno novog stava Pjongjanga u pogledu Juga, Kim insistira na činjenici da je ona rezultat pogoršanja bezbednosnog stanja u okruženju. „Nemamo bilo kakav razlog da odaberemo rat i, stoga, nemamo bilo kakvu nameru da ga jednostrano započnemo“, objasnio je. Pre no što je dodao: „No, ako je rat perspektiva sa kojom smo suočeni, nećemo uzmaći. Preduzećemo brižljivo pripremljene mere da odbranimo naš suverenitet, bezbednost našeg naroda i naše pravo da postojimo.“
„Prikazivanje sile“
Pogoršanje bezbednosnog okruženja Severne Koreje je lakše dokumentovati nego ratnički zanos koji ju je navodno obuzeo. Kao što to pokazuje pregled samo za jednu godinu, 2023. Tokom tog perioda su Sjedinjene Države i Južna Koreja izvele četrdeset i dve zajedničke vojne vežbe. Uz Japan koji im se pridružio, dva saveznika su održala još deset dodatnih vežbi. Meta (…)
PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM – MESEČNA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODIŠNJA PRETPLATA 3.000 DINARA.
ZA PRETPLATU KLIKNITE OVDE.
ČITAJ VIŠE, ZNAJ VIŠE.
Tagovi
