Između Deloitta i Pricewaterhousecoopersa si u samoposluzi?
Ne. Sve sam pokušavao, kažem ti, okruglo 60 prijava za posao. Pokušao sam i na pumpi, ništa. U prodavnici isto, prijava, razgovor i ništa. Uspeo sam da se zaposlim na građevini. U Sokolskoj ulici, zgrada u sivoj fazi, tamo sam radio. To je posao. Od sedam ujutru do šest po podne. Fizički rad, prvo sam čistio, od vrha do prizemlja, pa onda opet, jer se stalno prlja. Vadio sam i neku vodu što se skupljala u ćošku garaže, u kantu, u ležećem položaju, danima. Toliko si jeftina radna snaga da im je isplativije tebe da plaćaju nego pumpu za vodu da donesu.
Na prvoj godini ekonomije, u prvoj knjizi koju uhvatiš u ruku piše da je cilj preduzeća da sa što manje resursa ostvari što veći profit. Tako stoje stvari, i kad to znaš, sve ti je jasno o ovom svetu. Onda sam se pobio s nekim tipom što me je maltretirao, pa su njemu dali otkaz, a mene prebacili da radim s romskom ekipom koja je zadužena za rušenje. S njima mi je bilo najbolje. Kod njih se znao red.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 13. JUNA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS