Poznato je odavno da je korišćenje kreme za sunčanje jedna od najboljih stvari koju možemo da uradimo za našu kožu. Više od 80 odsto slučajeva melanoma uzrokovano je opekotinama od sunca i ovaj broj raste iz godine u godinu. Procenjuje se da javlja 1,5 miliona novih slučajeva raka kože širom sveta svake godine, prenosi BBC.
Uprkos ovim činjenicama i ponovljenim upozorenjima zdravstvenih organizacija o rizicima izlaganja suncu, postoji mnogo zabune oko toga kako i kad nanositi kremu za sunčanje.
Zašto treba da zaštitimo kožu od sunca?
Kada smo izloženi suncu, UV zračenje oštećuje DNK, proteine i druge molekule koji se nalaze u ćelijama kože, kaže Ričard Galo, profesor medicine na Univerzitetu u Kaliforniji.
„U umerenim količinama, izlaganje UV zračenju pomaže našim ćelijama kože da proizvedu vitamin D. Ipak, kada je koža više izložena sunčevoj svetlosti, ona pokušava da se zaštiti tako što poizvodi melanin. Ako je izloženost prevelika, koža ne može da se žaštiti i dobijaju se opekotine“, objašnjava Galo.
Zbog oštećenja ćelija kože dolazi do preteranog starenja i povećava se rizik od razvoja raka kože. Izloženost UV zračenju glavni je uzrok najčešćih oblika raka kože.
„Krema za sunčanje sa niskim SPF-om blago smanjuje uticaj UV zraka na kožu, ali u većini slučajeva se svi štetni efekti i dalje javljaju“, objašnjaca profesor Galo.
Šta je SPF i u kojoj meri nam je potreban?
SPF je zaštitini faktor od sunca, čiji se broj nalazi na bočicama krema za sunčanje i pokazuje u kojoj meri štiti od UV zračenja. Dakle, što je veći SPF, to koža ima veću zaštitu. Međutim, zaštitni faktor ukazuje samo na nivo zaštite od UVB zraka.
Količina UV zračenja kojoj smo izloženi menja se tokom dana, a zračenje je najjače između 10 i 16 časova.
Koji je najbolji način nanošenja kreme za sunčanje?
Jedno istraživanje iz 2018. godine pokazalo je da se nakon nanošenja kreme za sunčanje, UV zaštita aktivira odmah. Međutim, stručnjaci preporučuju da ljudi nanose kremu 20-30 minuta pre izlaganja suncu, da bi koža imala vremena da je upije.
U jednoj studiji, istraživači su zamolili oko 30 učesnika da nanesu kremu za sunčanje u laboratoriji pod crnim svetlom i otkrili su da je nanošenje kreme drugi put pokrilo površinu kože koju su propustili prvi put. Naučnici zbog toga savetuju da se krema za sunčanje nanosi dva puta, kao i nakon znojenja, plivanja ili ako se koža traljala o odeću ili pesak.
Ričard Blekburn, profesor na Univerzitetu u Lidsu, kaže da ne treba mešati kremu za sunčanje sa drugim proizvodima za kožu, kao što je hidratantna krema, zbog toga što mnoge kreme za sunčanje koje sadrže metalne nanočestice kao što je cink oksid mogu biti manje efikasne zbog načina na koji ovi sastojci reaguju sa drugim supstancama.
„To ne znači da ne treba koristiti zaštitnu kremu, naprotiv treba je koristiti svakog dana od aprila do septembra, ali ne treba mešati različite marke ovih krema“, kaže profesor Blekburn.
Mogu li se dobiti opekotine od sunca kroz staklo?
Staklo zadržava najopasnije sunčevo zračenje (UVB zrake), ali ipak propušta zračenje koje uzrokuje nizak nivo oštećenja. Konstantno izlaganje suncu, čak i kroz staklo, može da ošteti kožu, kaže profesor Galo.
Da li krema za sunčanje vremenom gubi svoj efekat?
Krema za sunčanje vremenom postaje manje efikasna, ali generalno bi trebalo da ima efekat tri godine od datuma kada je kupite, kažu stručnjaci.
Takođe se preporučuje proveravanje da li krema ima promene u teksturi i boji. Čuvanje boce od direktne sunčeve svetlosti i van toplog okruženja, pomaže da se izbegne ubrzanje razlaganja sastojaka.
Uticaj zaštitne kreme na vitamin D
Vitamin D učestvuje u apsorpciji kalcijuma kako bi pomogao u održavanju jakih kostiju i imunološkog sistema. Postojala je sumnja da nanošenje kreme za sunčanje može da blokira apsorpciju vitamina D. Studije su ipak pokazale da je ta verovatnoća veoma mala.
Da li krema za sunčanje sadrži toksine?
Postojala je zabrinutost da kreme za sunčanje sadrže supstance koje se mogu nakupiti u telu i uzrokovati štetu. Dokazi ipak sugerišu da su sastojci, koji se nalaze u zaštitnim kremama koje su odobrene u Velikoj Britaniji, EU ili SAD, bezbedni i efikasni.
„Zabrinutost u vezi sa ovim kremama može postojati ako ste alergični na neki od sastojaka koji se u njima nalaze, jer to može izazvati osip. Kreme za sunčanje su bezbedne kada se koriste prema uputstvima i mnogo bolje od dobijanja raka kože“, kaže profesor Galo.
Koliko zaštitne kreme treba koristiti?
Savetuje se da treba naneti 2 mg zaštitne kreme na kožu. Ova količina je kao šest kašičica za lice i telo. Međutim, studije su pokazale da ljudi nanose manje kreme nego što je potrebno i zato nisu zaštićeni dovoljno.
Važno je koristiti kremu za sunčanje sa visokim zaštitnim faktorom (SPF) sa širokim spektrom, kako bi se koža zaštitila i od UVA i od UVB zraka. Blekburn preporučuje korišćenje zaštitne kreme sa najmanje SPF 30.
Koža dece je izuzetno osetljiva na UV zračenje, pa je posebno važno da oni budu zaštićeni od sunca. Bebe mlađe od šest meseci ne treba mazati ovim kremama, niti ih izlagati direktno suncu.
Za decu od dve do trinaest godina preporučuju se određene doze kreme za sunčanje, od dve do pet kašičica. A za stariju decu je preporuka da se krema nanosi na svaka dva sata.
Mnoge dobrotvorne organizacije savetuju korišćenje kreme za sunčanje na svu izloženu kožu kada izlazite napolje, svakog dana u godini.