Parlament Švedske odobrio sporazum o odbrani sa SAD

Parlament Švedske je većinom glasova odobrio sporazum sa Sjedinjenim Državama o odbrani koji, po kritičarima, otvara put raspoređivanju nuklearnog oružja i postavljanju stalnih američkih baza u Švedskoj.

Sporazum o saradnji u oblasti odbrane (DCA) koji su Stokholm i Vašington potpisali u decembru, odobrilo je 266 od 349 poslanika, 37 je glasalo protiv i 46 bilo odsutno.

Taj sporazum je veliki događaj u odbrambenoj politici Švedske koja se u martu, ulaskom u NATO, odrekla dvovekovnog vojnog nesvrstavanja.

Sporazum koji su Stokholm i Vašington potpisali u decembru omogućava američkim snagama pristup u 17 švedskih odbrambenih baza i skladištenje vojne opreme, oružja i municije.

Za njegove kritičare, sporazum je trebalo da predvidi da će prisustvo nuklearnog oružja biti zabranjeno u Švedskoj. „Želimo da zakon zabrani ulazak nuklearnog oružja na tlo Švedske“ – rekla je poslanica Zelenih Ema Beginger tokom debate u parlamentu u utorak.

„Vlada je, nažalost, odlučila da potpiše sporazum koji ne zatvara vrata nuklearnom oružju, a Zelena stranka će glasati protiv ovog sporazuma“, dodala je ona.

Vlada desnog centra premijera Ulfa Kristerssona, uz podršku Švedskih demokrata (SD, krajnja desnica), uverava da sporazum poštuje suverenitet Švedske.

„Veoma je jasno da je Švedska suverena država i nijedna zemlja neće moći da natera Švedsku da ima nuklearno oružje na svom tlu“, uveravao je ministar odbrane Pal Jonson tokom debate.

Da bi bio usvojen, sporazum je moralo da odobri najmanje tri četvrtine poslanika koji glasaju na dan glasanja i više od polovine od ukupno 349 koliko ih ima u Parlamentu.

Sa 42 poslanička mesta, Zeleni i Levica, koji se protive sporazumu i glasali su protiv članstva u NATO, nisu mogli sami da ga blokiraju.

U članku u dnevniku „Aftonbladet“ u nedelju, dva poslanika Levice ocenila su sporazum „ne samo kao naivan, već i potpuno sulud“ i uveravala da on Švedsku čini manje bezbednom jer je „američka odbrambena i bezbednosna politika zasnovana na nuklearnom oružju“.

Švedsko društvo za mir i arbitražu, jedan od vodećih kritičara, istaklo je da su dve uzastopne švedske vlade insistirale tokom procesa pristupanja NATO-u, da Švedska zauzme isti stav kao njeni susedi, Danska i Norveška, o nuklearnom oružju.

„Ali za razliku od DCA sporazuma Norveške i Danske, švedski sporazum ne sadrži rezerve protiv uvođenja ili stacioniranja nuklearnog oružja u Švedskoj“, napisala je Kerstin Bergea, predsednica udruženja, u članku.

Finska koja je pristupila NATO-u u aprilu 2023, „ima zakon koji zabranjuje nuklearno oružje na finskoj teritoriji, a finski DCA sporazum pominje taj zakon“, dodala je ona.

Takvo pominjanje i u Švedskoj „ojačalo bi nordijski region i doprinelo zajedničkoj deeskalaciji u odnosu na rusko nuklearno oružje“.

Švedski premijer pokrenuo je debatu u maju otvarajući put za „ratno“ postavljanje nuklearnog oružja.

„U ratu je to sasvim drugo pitanje, potpuno bi zavisilo od toga šta se dešava“, rekao je on za javni radio SR.

„To je neverovatna izjava, potpuno suprotna onome što Šveđani misle i za šta se Švedska dugo zalagala“, napisala su dva poslanika Levice.

Bergea veruje da nije izvesno da će Švedska moći da odbije pristup ili aktivnosti Sjedinjenih Država na svojoj teritoriji, ako bi one kršile švedski zakon ili interese.

„Sporazum zasnovan isključivo na poverenju nije dovoljan za tako važna pitanja“, rekla je ona.

Za ministra Pala Jonsona, „zahvaljujući DCA, Švedska može imati koristi od rane, brze i efikasne vojne podrške Sjedinjenih Država u slučaju pogoršanja bezbednosne situacije“, rekao je on u saopštenju u maju.