Bila je nedelja, pet sati ujutru, kada se Fric probudio, pogledao je pored sebe i video Dobrilu kako spava, onda je polako ustao iz kreveta, shvatio je i da se ponovo probudio u srebrnoj svešteničkoj mantiji na kojoj je pisalo ‘Jer ono što ti je blisko, to ti je doista neprijatelj (Matej, 10:36)’, i pošto se mantija vukla po podu, uzeo je makaze i skratio je mantiju do malo iznad kolena, obuo je japanke i polako ušao u trpezariju, video je da ispod trpezarijskog stola spavaju komšije Profesor filozofije u penziji i Kinez Li, a na kauču je spavao Poštar. Tu je onda Fric izvadio aparat za merenje pritiska na trpezarijski sto, izmerio je pritisak i promrmljao: „140 sa 100! Zašto mi je opet skočio, i to u snu, kad redovno uzimam terapiju?“ Sipao je kafu iz staklenog bokala u šolju i zapalio je cigaretu, sedeo je tako u mraku i pušio. Onda je promrmljao za sebe: „Kako se to u ovom stanu sve odjednom vratilo na staro, i opet je sve isto kao i pre, uopšte se ne sećam?“ Onda je šutnuo Profesora u rame, ovaj se prepao, i Fric ga je pitao: „Je l’ se tebi sviđa ovaj život ovde u stanu?“ Profesor je kratko odgovorio: „Sviđa mi se, a i nemam gde da idem.“ I nastavio je da spava.

CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 20. JUNA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.