Predsednik Rusije Vladimir Putin doputovao je u danas u Vijetnam u zvaničnu posetu toj zemlji koja je partner Moskve još od sovjetskih vremena, nakon potpisivanja odbrambenog pakta sa liderom Severne Koreje Kim Džong Unom.
Poseta je izazvala kritike od strane Amerike, među glavnim trgovinskim partnerima Vijetnama, koji su upozorili da je ova poseta rizična je pokazuje normalizaciju „očigledno kršenja međunarodnog prava“ od strane Rusija.
Prema izveštaju ruske novinske agencije Tass, Putin bi trebalo da razgovara o saradnji u „trgovinsko-ekonomskim, naučnim, tehnološkim i humanitarnim oblastima“.
Vijetnamsko rukovodstvo favorizuje takozvanu „bambusovu diplomatiju“ – koja se ljulja od vetrova i izbegava da bira stranu u međunarodnim sporovima – uključujući i pitanje Ukrajine, i rivalstvo između SAD i Kine, piše Gardijan.
Vijetnam je poboljšao odnose sa Amerikom i njihovim saveznicima, a prošle godine lider vijetnamske Komunističke partije ugostio je američkog predsednika Džoa Bajdena i unapredio veze sa Vašingtonom, kao i sa Australijom i Japanom.
Analitičari su postavili pitanje da li će Putinova poseta doneti bilo kakvu opipljivu korist Vijetnamu.
Prijateljstvo Rusije i Vijetnama je dugogodišnje, još od kad je Sovjetski Savez pružio podršku Vijetnamu u ratovima protiv Francuske i Amerike, tako da Putina sa sigurnošću čeka topla dobrodošlica.
Rusija nije glavni izvor trgovine za Vijetnam, a američke sankcije Rusiji znače da ne postoje velike šanse za neke velike ekonomske dogovore. Trgovinska razmena između dve zemlje iznosila je samo 3,5 milijardi dolara u 2022. – daleko manje od trgovine Vijetnama od 175 milijardi dolara sa Kinom i 123 milijarde dolara sa Sjedinjenim Državama.
Rusija je takođe najveći snabdevač oružjem u zemlji, iako je promet oružja opao poslednjih godina, posebno nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Portparol američke ambasade u Hanoju upozorio je uoči posete da „nijedna zemlja ne bi trebalo da Putinu da prostora da promoviše svoj agresorski rat i da mu dozvoli da to normalizuje“.
Sporazum Moskve i Pjonjanga
Novi sporazum Rusije i Severne Koreje zahteva od obe zemlje da iskoriste sva raspoloživa sredstva za pružanje hitne vojne pomoći u slučaju rata, pišu danas severnokorejski državni mediji.
Sporazum koji su tokom sastanka u Pjongjangu postigli lideri dve zemlje, Vladimir Putin i Kim Džong Un, mediji opisuju kao „veliku nadogradnju bilateralnih odnosa, koji obuhvata bezbednost, trgovinu, investicije, kulturne i humanitarne veze“.
Analitičari smatraju da bi novi sporazum mogao da označi najjaču vezu između Moskve i Pjongjanga od kraja Hladnog rata.
KCNA, zvanična severnokorejska novinska agencija, prenela je danas da u članu četiri sporazuma piše da ako jedna od zemalja bude napadnuta i u ratnom stanju, druga mora bez odlaganja rasporediti „sva sredstva koja joj stoje na raspolaganju“ kako bi pružila „vojnu i drugu pomoć“.
Ali, takođe navodi se da takve akcije moraju biti u skladu sa zakonima obe zemlje i članom 51 Povelje Ujedinjenih nacija, koji prepoznaje pravo države članice UN na samoodbranu.
SAD i njihovi saveznici strahuju da bi Pjongjang mogao da obezbedi Moskvi oružje za rat u Ukrajini u zamenu za ekonomsku pomoć i transfer tehnologije za nuklearni i raketni program.
Nakon samita, Kim je rekao da dve zemlje imaju „vatreno prijateljstvo“ i da je sporazum njihov „najjači ugovor ikada“, svrstavajući odnos na nivo savezništva. On je obećao punu podršku ratu Rusije u Ukrajini. Putin je to nazvao „prodornim dokumentom“ koji odražava zajedničke želje da se odnosi prenesu na viši nivo.
Severna Koreja i Sovjetski Savez potpisali su sporazum 1961, prema kom je, kako navode stručnjaci, vojna intervencija Moskve bila neophodna ukoliko bi Severna Koreja bila napadnuta. Dogovor je odbačen nakon raspada SSSR-a i zamenjen sporazumom iz 2000. koji je nudio slabije bezbednosne garancije.
Tagovi
