„Srbi ne umiru lako“. To je bila prva rečenica Dragana Stojkovića Piksija, selektora Srbije, nakon remija koji je njegov tim na jedvite jade izvukao protiv Slovenije. I to je bilo potpuno očekivano.
Piksi je od dolaska na klupu Orlova pokazao da je populista i da se u tim vodama odlično snalazi. Umesto da priča o užasnih prvih pola sata Srbije i o tome kako njegov tim uvek pravi iste greške i svima prikazuje svoju „ahilovu petu“ u izlogu, Stojković je stvar okrenuo u pozitivnom smeru.
Rekao je da je njegov tim pokazao mentalitet.
Da je šutirao i napadao.
Da takvu Srbiju navijači žele i opet podvukao 15 šuteva i Mitrovićev nedostatak sreće da postigne gol.
Ono što nije rekao, a što navijači mnogo više žele da čuju, jeste kako je moguće da Srbija već godinama prima iste golove u važnim utakmicama.
O tome ste mogli da čitate u prethodnom broju Nedeljnika i na Velikim pričama – Srbija ima problem jer je podeljena na Srbiju koja napada i Srbiju koja se brani. Prečesto je između te dve „petorke“ mnogo prostora, a svi protivnici, makar bili Kamerun ili Slovenija – nepravedno potcenjeni – umeju to da iskoriste.
Zato nije bitno istaći da li Srbi umiru lako, nego da Srbi ne bi morali da se bore za goli život na fudbalskom terenu kada bi igrali preventivnu odbranu.
Pogledajte usporen snimak gola Slovenije. U trenutku kada Mijat Gaćinović gubi loptu na levom boku, 70 metara od svog gola, tim Srbije je podeljen na pet igrača ispred i pet iza lopte. Niko od njih nije dovoljno dobro postavljen da bi mogao da predupredi eventualni gubitak lopte, a igrači Srbie iza nje, ne igraju preventivnu odbranu.
Prostije rečeno – niko nije blizu protivničkog igrača, ni njihova struktura nije dovoljno dobra, tako da kada protivnik odigra kvalitetnu kontru, uvek ima nekog prostora.
Ovoga puta ga je iskoristio Karničnik.
Posle su reprezentativci Srbije pokazali da „Srbi ne umiru lako“. Populizam pre prevencije.
Tagovi
