Od 7. jula 2024. godine sva nova vozila koja se prodaju u EU moraće da imaju specijalni uređaj „Event Data Recorder“ (EDR), koji beleži određene podatke u vozilu pre, tokom i posle nesreće i koji može pomoći u analizi saobraćajnih nesreća. Praveći analogiju sa sličnim uređajem (koji je inače narandžaste boje) u avionima već je odomaćen naziv „crna kutija“.
Uvođenje ovog, EDR sistema „zakazano“ je 7. jula 2022. kada su u Evropskom parlamentu usvojili „General Safety Regulation“ (GSR), opšta načela o bezbednosti sa ciljem da do 2030. smanje broj nastradalih u saobraćajnim nesrećama.
GSR je usvojen na osnovu Uredbe (EU) 2019/2144 Evropskog parlamenta i Saveta koja nalaže da motorna vozila kategorija M1 i N1 budu opremljena snimačima podataka o događajima (EDR) od 6. jula 2022. za nove tipove vozila i od 7. jula 2024. za sva nova vozila .
Tada je iznet i podatak da je zahvaljujući naprednim sistemima u vozilima od 2008. godine, naravno i drugim merama koje su članice EU preduzimale od 2008. do 2022. broj poginulih na drumovima ove zajednice smanjen za 50 odsto.
Automobilska industrija Evrope je u tom periodu na istraživanje, izradu i ugradnju ovih sistema uložila 59 milijardi evra.
Usvajanjem GSR 2022. tačno su predviđeni sistemi (Advanced driver assistant systems – ADAS) koji će morati da budu ugrađeni u vozila i preciziran je rok za svaki. To su, pored „crne kutije“, detekcija vozila koje dolazi iz ‘mrtvog ugla“, upozorenje na nevoljno napuštanje kolovozne trake, automatsko kočenje, adaptivni tempomati, sistemi koji će uočavati pešake, bicikliste i slični koji se već ugrađuju u savremene automobile.
Kako zapravo radi EDR ?
Reč je o skupu senzora, celog sistema za prikupljanje podataka (ali samo onih koje su odobreni Uredbom 160 UN što garantuje zaštitu ličnih podataka). Ovaj istem trajno beleži podatke o vozilu, ali ih čuva samo kada se pređe određeni prag aktivacije. Ukoliko senzori otkriju nesreću, na primer, ili ukoliko kontrolna jedinica automobila signalizira da je sudar neizbežan. Snimci su veoma kratki: 5 sekundi pre i 300 milisekundi nakon nesreće.
Sistem će automatski početi da prikuplja podatke kada se izmene neki faktori. Na primer promena brzine za više od 8 km/h unutar 150 milisekundi, aktivacija zatezača sigurnosnih pojaseva, detonacija vazdušnih jastuka. Zanimljivo je da je EDR obično deo upravljačkog modula vazdušnog jastuka, s obzirom na to da ionako prenosi informacije senzora ubrzanja. Podaci se čuvaju samo lokalno u vozilu, dakle ne smeju biti dostupni putem online veze. Podaci mogu da se očitaju putem interfejsa ugrađene dijagnostike (OBD) ili putem upravljačke jedinice vazdušnog jastuka ukoliko je OBD uništen u nesreći. Podaci koji se čuvaju su brzina vožnje, položaj papučice gasa, broj obrtaja motora, aktivnost ABS-a i kontrole stabilnosti, kao i ugao upravljanja.Podaci se automatski brišu oosle određenog vremena, najduže 30 dana ukoliko naravno, ne dođe do nesreće.
U slučaju nesreće se beleže promene u uzdužnoj i bočnoj brzini, status sigurnosnih pojaseva vozača i suvozača, svetlo upozorenja vazdušnih jastuka i vreme aktiviranja vazdušnih jastuka.
Jasno je da podacima iz „crne kutije“ baš kao i onih iz aviona, neće moći da pristupa bilo ko. EDR podaci će se „čitati“ po nalogu sudije ili tužioca koji će uz pomoć ovlašćenih veštaka donositi određene zaključke na osnovu tih podataka.
Bitno je naglasiti da automobilska „crna kutija“ za razliku od onih iz aviona neće snimati glasove, zvukove iz kabine, ali i da neće moći da se deaktivira (radi se o celom umreženom sistemu u vozilu) ali i da je, nažalost tehnički teško izvodljivo da se ugrađuje u starije automobile.
Najvažnija uloga EDR sistema je preventivna jer se veruje da će umnogome uticati na ponašanje vozača u saobraćaju.
Tagovi
