Nikada to ne bih rekao dok sam bio mlađi, pa mi se i sada čini da ne bih glasno, ali evo – nije taj litijum baš toliko loš.
Nisam poludeo, polako der, ostavite vile i grabulje u šupama, nije calnula neka sitna a masu prljava kinta pa će sada kroz tekstove na ovoj strani polako da se provlači nešto o značaju rudarenja – a ima takvih slučajeva, i biće ih još više, samo pažljivo posmatrajte – bez brige. O pitanju litijuma možda ne znam mnogo i voljan sam, stvarno jesam, da saslušam argumente, mada znam nešto drugo: samo budala veruje ovoj zemlji i njenim institucijama, i samo budala veruje velikim korporacijama. A kada se institucije ove zemlje udruže sa velikom korporacijom, ne treba vam baš kapica od folije da automatski budete protiv.
Nećemo o „tom“ litijumu, zato, ovaj litijum je svakako mnogo bolji… Sad, da li je zdraviji… Litijum, odnosno jedno od njegovih jedinjenja, lek je koji su doktori, još tamo od 19. stoleća, prepisivali za razne vrste mentalnih oboljenja. Litijum-karbonat nalazi se na Listi esencijalnih medikamenata Svetske zdravstvene organizacije, a Vikipedija kaže da ga svake godine dva miliona Amerikanaca dobije kao terapiju. Uglavnom za bipolarne poremećaje.
Taj litijum, a ne ovaj naš litijum, pozajmiće ime trećem singlu sa albuma „Nevermind“, u leto 1992. godine. Da, tu smo, nastavljamo sa kopanjem muzičke istorije devedesetih i nadamo se da je to jedino kopanje koje će se obavljati u narednom periodu.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 27. JUNA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 650Nedeljnik 650
Tagovi
