Nametnuvši joj do sada neviđene sankcije, zapadne zemlje su želele da nateraju Moskvu da se povuče iz Ukrajine. Međutim, one nisu računale na čvrstinu ruske ekonomije, čiji su prihodi od nafte dostigli nivo na kom su bili pre rata. Politika zamene uvoza, trgovina sa zemljama u razvoju i razvoj nezavisnog finansijskog sistema dali su rezultate.
„Izazvaćemo slom ruske ekonomije“, izjavio je Bruno Le Mer početkom marta 2022. godine. Nakon dvanaest talasa sankcija koji su potom usledili, Rusija drugu godinu zaredom beleži ekonomski rast veći od onog u Evropskoj uniji i Sjedinjenim Državama: nakon 3,6% rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2023. godini, ekonomija bi trebalo da poraste za 3,2% u 2024. godini prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), koji je ponovo povećao svoje prognoze. Naravno, militarizacija ekonomije, kao i nedostatak radne snage ili teškoće u pristupu zapadnim tehnologijama, mogli bi, ako se posmatra na srednji rok da imaju negativan efekat. Ali, rezultati ruske ekonomije, koje je priznala velika većina analitičara i koje su potvrdile međunarodne institucije, predstavljali su veliko iznenađenje za Zapad. Izjave gospodina Le Mera bile su ponavljanje sličnih stavova američkog predsednika Džozefa Bajdena ili predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen. One su bile u skladu sa stavom, oko kojeg je postojalo opšte slaganje među zapadnim elitama, da će ruska vojska, koja će uskoro ostati bez naoružanja zbog nedostatka elektronskih komponenti i bez finansiranja zbog nedostatka petrodolara, biti poražena u Ukrajini. Dve godine kasnije, od svega toga smo veoma daleko. Postavlja se pitanje kako da se, imajući sve to u vidu, razume ogroman jaz između rezultata politike sankcija, koji su najmanje rečeno razočaravajući, i početnih očekivanja?
Prva greška je bila što je ruska ekonomija neopravdano smatrana za beznačajnu. Takav opšti stav izražava Klemant Bon, tadašnji državni sekretar za evropske poslove, kada u februaru 2022. godine izjavljuje: „Rusija ima BDP Španije.“ Ta tvrdnja je aproksimativna i ujedno reduktivna. Prema Svetskoj banci, nominalni BDP Rusije je 2022. godine bio na osmom mestu (Španija je na petnaestom mestu), dok se, kada se računa po paritetu kupovne moći (BDP PPA), ruska ekonomija nalazila na petom mestu u svetu, odmah iza Nemačke. Pored toga, veličina ekonomije samo delimično odražava snagu jedne zemlje. Iako ima nesporne slabosti kao što su zavisnost od prihoda od nafte i gasa, Moskva zauzima istaknuto mesto u mnogim strateškim sektorima: kao jedna od tri glavne zemlje koje su proizvođači i izvoznici ugljovodonika, obojenih metala i žitarica, Rusija je takođe najveći izvoznik nuklearne energije i jedna od tri glavne svemirske sile. Tokom 2023. godine, Rusija je obavila devetnaest svemirskih lansiranja, dok je Evropa ukupno imala samo tri. Njena proizvodnja električne energije, često korišćen pokazatelj za merenje industrijske moći, svrstava je na četvrto mesto u svetu, iza Kine, Sjedinjenih Država i Indije. Kada se uzmu u obzir ovi podaci, manje je iznenađujuće što Rusija trenutno proizvodi više granata nego sve zapadne zemlje zajedno.
Vladalo je mišljenje da su Ruske elite nekompetentne zbog političkog sistema zasnovanog na korupciji i nepotizmu. Iako te procene nisu bez osnova, one ne predstavljaju celokupnu stvarnost te zemlje. Tokom poslednjih deset godina, predsednik Vladimir Putin je sproveo značajno obnavljanje političkih i administrativnih elita, kako na nivou izvršnih vlasti regiona, tako i u okviru federalne vlade. To su tehnokrate koje su se dokazale u privatnom sektoru ili u svojim matičnim administracijama. Ovu politiku je sproveo Sergej Kirijenko: došavši iz liberalnog tabora, on je transformisao Rosatom u svetskog giganta nuklearne energije da bi zatim 2016. godine postao zamenik šefa moćne predsedničke administracije. U članku objavljenom u časopisu Forin Afears, Aleksandra Prokopenko, istraživačica u Karnegi fondaciji, koja je inače veoma kritična prema situaciji u Rusiji, tvrdi da „ruskom ekonomijom upravljaju kompetentne tehnokrate i [da] Putin sluša njihovo mišljenje“.
Zaustaviti odlazak kapitala
Od 2014. godine i aneksije Krima, Kremlj je sprovodio politiku ekonomske izdržljivosti kako bi odgovorio na pritiske koji dolaze sa Zapada. Mere „substitucije uvoza“ omogućile su zemlji da postigne prehrambenu samodovoljnost za nekoliko godina. Takođe su bile efikasne u finansijskom sektoru: 2015. godine, vlasti su pokrenule Nacionalni sistem platnih kartica (NSPK), koji garantuje funkcionisanje svih kartica koje izdaju ruske banke na nacionalnom nivou. Isto tako, Centralna banka Rusije je stvorila ruski sistem finansijskih poruka (SPFS), koji (…)
PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM – MESEČNA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODIŠNJA PRETPLATA 3.000 DINARA.
ZA PRETPLATU KLIKNITE OVDE.
ČITAJ VIŠE, ZNAJ VIŠE.
Tagovi
