Svakog jutra, kada se probudi, sicilijanski farmer Luca Caramata, prvo pogleda nebo, u nadi da će se neki oblak pojaviti i doneti bar nekoliko kapi kiše. U mestu gde se njegova farma nalazi, kiša nije padala nekoliko meseci.
Njegovih 200 koza prinuđene su da jedu osušeno seno i da piju vodu iz muljevitog jezerceta.
Ovaj 53-godišnji farmer nikada nije iskusio sušu poput ovogodišnje. „Ako se ovako bude nastavilo, biću prisiljen da zakoljem stoku i zatvorim svoju farmu.“
Pustinja se širi Sicilijom, najnaseljenijim mediteranskim ostrvom, gde su 2021. godine zabeležene najviše temeperature u čitavoj Evropi – 48,8 stepeni celzijusa. Količina kiše se smanjila za 40 odsto u odnosu na 2003. godinu, a u poslednjih šest meseci 2023. godine, palo je samo 150 milimetara kiše, piše Gardijan.
„Situacija je dramatična, ovde više nema vode koju životinje mogu da piju. Jedini izvor vode je ovo veštačko jezerce, ali je ono trenutno puno mulja. Pozivamo vlasti da pošalju vojsku da nam pomogne u snabdevanju naših farmi vodom. Ne možemo da pustimo životinje da uginu. Farmeri ne mogu da gledaju životinje kako umiru od žeđi“, kaže Caramata.
Kristian Mudler, profesor ekologije i klimatskih promena na Univerzitetu Katanija, kaže da je stanje na Siciliji ozbiljan neuspeh regionalnih i nacionalnih vlasti.
„Do 2030. trećina teritorije Sicilije postaće pustinja, slično kao Tunis i Libija. Čitav pojas okrenut ka Sicilijanskom kanalu, vodi koja odvaja Siciliju od Afrike, osuđen je na dezertifikaciju. Drevni Arapi koji su nekada naseljavali ostrvo, uspešno su osmislili načine upravljanja vodom. Međutim, te metode nisu održavane, niti se radilo na njihovom unapređenju. Sicilija se sad suočava sa konkretnim posledicama zbog decenija lošeg upravljanja vodnim resursima“, kaže Mudler.
Tradicionalno, pijaća voda se na ostrvima dobija iz izvora iz podnožja stena, a voda za poljoprivredne potrebe, skladišti se u rezervoarima napravljenim posle Drugog svetskog rata.
A oba sistema se oslanjaju na sve oskudnije kišne zalihe.
Mreže za navodnjavanje decenijama nisu održavane, tako da je to znatno smanjilo kapacitete ostrva.
„Pošto imamo veštačka jezera, stoka tamo pije vodu kada ide na ispašu. Međutim, kako imamo suše i sve više temperature, skoro sva mala veštačka jezera su isušena“, kaže farmer.
U oktobru 2023. godine, zabeležene su srednje temperature između 28 i 30 stepeni celzijusa, sa pojedinim istupanjima od 34-35 stepeni. Zahvaljujući tim temperaturama, prošli oktobar je bio najtopliji na Siciliji u poslednjih sto godina.
Ali pravi problem je zapravo leto, kada temperature dostižu i 48 stepeni, i to uzrokuje požare. Prošle godine je na ostrvu izgorelo više od 693 hektara šume.
„Sve je gore i gore svakim danom“, kaže farmer Liborio Manđapane, i dodaje da je „situacija na ostrvu tragična“.
Sicilija, Malta i Španija su sušama najteže pogođeni regioni Mediterana. Međunarodni panel Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, tvrdi da će vrućine i sušni vremenski uslovi koji pogađaju ove regije, doprineti tome da se oni potpuno promene u narednih nekoliko decenija.
Nacionalna poljoprivredna proizvodnja je opala za 1,8 odsto prošle godine, zahvaljujući klimatskim promenama, podaci su nacionalne agencije za statistiku.
Proizvodnja vina je opala za 17,4 odsto, a produkcija voća pala je za 11,2 odsto.
Koldireti, najveća italijanska asocijacija farmera, pokušava o sopstvenom trošku da napuni veštačka jezerca vodom, ali u tome svakako ima puno finansijskih i drugih poteškoća.
„Situacija nastavlja da se pogoršava“, kaže Frančesko Fereri, predsednik Koldireta na Siciliji, i dodaje da se problemi u poljoprivredi sada odražavaju na sve sfere njihovog života.
„Moramo da damo ograničena sredstva koja posedujemo farmerima kojima su ona najpotrebnija. Loši vremenski uslovi teraju farmere sa Sicilije, ali i iz bavljenja tim poslom.“
Prema podacima Asocijacije mladih poljoprivrednika, u južnoj Italiji je zahvaljujući sušama broj radnih mesta u oblasti poljoprivrede smanjen za 33.000.
Farmeri su protestovali mesecima unazad zbog krize u njihovom sektoru, a mnogi od njih su bojkotovali glasanje na lokalnim i evropskim izborima kako bi privukli pažnju vlasti i društva na svoje probleme.
Tokom marta kapaciteti pijaće vode smanjeni su na 10 odsto zbog restrikcija, kako bi se sačuvalo što je moguće više zaliha vode.
Naučnici kažu da će klimatske promene dovesti do promene u poljoprivrednoj proizvodnji na tim područjima. Umesto onoga što sada proizvode, Italijani će proizvoditi tropske alternative.
Tako se recimo, u poslednjih nekoliko godina, duplirala proizvodnja manga, avokada i papaje na Siciliji, a u Palermu su od ove godine prvi put registrovane neke od agrikultura koje su tipične za afričko područje.
Tagovi
