Jorgos Lantimos je pedesetogodišnji reditelj iz Grčke, čija filmska ostvarenja, slobodno se može reći, nisu za svačije oči. Ovaj umetnik se kroz filmove bavi pitanjima kao što su eksperimentalno odrastanje, odrastanje u izolaciji i otkrivanje seksualnosti.
Još kada je 2009. godine objavio svoje veliko ostvarenje, film „Dogtooth“, rekao je za Gardijan da je njegovo delo nešto između „The Cement Garden“ i „The Wasp Factory“ u režiji Larsa Von Triera. „Eto tako možete da ga zamislite“, smejao se Lantimos dok je opisivao svoj film koji je šokirao publiku.
Bila je to horor-komedija o troje starijih tinejdžera, koje roditelji drže izolovanim od spoljnog sveta. Njih troje nikada nisu izašli sa svog ogromnog imanja, jer su tako naučeni. Ne znaju da postoji telefon, jer je sakriven u sobi njihove majke, a kada ga ona koristi, misle da priča sama sa sobom. Kada pravi avion nadleti njihovu kuću, majka baci plastični avion, gde se stvara potpuna iluzija o predmetima van njihovog sveta i vidokruga.
To su samo neki od „eksperimenata“ koje nad svojom decom sprovode dvoje ljudi. Njihova glavna strategija pri vaspitanju jeste da ne dozvole da nikakve nove i opasne reči uđu u rečnik njihove dece, pa ih zato uče alternativnim značenjima tih reči. A ono što im obećavaju, jeste da deca napuštaju roditeljsku kuću onda kada im ispadne očnjak.
Ta priča je uzrokovala jedan od tragičnih momenata na kraju ovog filma – jedna od ćerki tegom izbija svoj očnjak kako napustila roditeljski dom.
Onda je posle niza nesvakidašnjih filmova ovog reditelja, prošle godine nastupio i „Poor Things“, koji je pobrao mnogo osmeha, oduševljenja, ali i zastrašujućih reakcija publike. Osvojio je i četiri nagrade na dodeli Oskara, zajedno sa najboljom ženskom ulogom za Emu Stoun.
Film o devojčici u telu žene, odnosno bebi, čiji je mozak presađen u glavu njene majke koja je trudna skočila sa mosta i pokušala da se ubije.
Emu Stoun (Belu Bekster, kako je dobila ime u „drugom životu“) pronašao je naučnik koji se bavi transplantacijom organa. Probao je da je spasi, pošto je bilo nemoguće da ni žena ni beba prežive.
Bela je odrasla devojka sa umom bebe, koja govori neartikulisano, a tako se i kreće. Svi prijatelji doktora koji ju je spasio i sa kojim živi, veruju da ona nikada neće biti sposobna da živi normalno i da „odraste“.
Ali njen mozak počinje da sazreva. Bela otkriva svoju seksualnost, sa kojom, nezgodno, dolaze mnogi problemi. Na svom putu u odrastanju, ona se suočava sa mnogim izazovima, posebno zbog toga što je nepoznati ljudi koje sreće tretiraju u skladu sa njenim godinama, a ona to nije.
Bela uspeva da razvije sve kognitivne i fizičke funkcije, a osim toga, ona na kraju razvija i vrednosni sistem.
Jorgos sada najavljuje novi film, „Kinds of Kindness“, koji su krajem prošlog meseca prikazani u Sjedinjenim Državama i Velikoj Britaniji. To će biti priča o čoveku koji nema izbora, a koji pokušava da preuzme kontrolu nad sopstvenim životom.
O policajcu koji je uznemiren time što se njegova žena, nestala u moru, vratila. I u ovom filmu glume Vilem Dafo, Margaret Kueli i Ema Stoun koji su igrali u „Poor Things“.
Tagovi
