U Iranu, jutros u 8 sati po lokalnom vremenu, počeo je drugi krug predsdničkih izbora. Građani Irana biraju između Masuda Pezeškijana i Saida Džalila. Izbori se održavaju godinu dana pre roka, nakon što je iranski predsednik Ebrahim Raisi poginuo u avionskoj nesreći u maju.
Građani Irana počeli su da glasaju u drugom krugu predsedničkih izbora, saopštio je ministar unutrašnjih poslova Ahmad Vahidi za državnu TV, nakon što više od 60 odsto birača nije izašlo na glasanje u prvom krugu izbora održanom 28. juna.
Iranski glasači biraju naslednika Ebrahima Raisija, koji je u maju poginuo u helikopterskoj nesreći, a u drugi krug prošli su umereni kandidat Masud Pezeškijan i bivši nuklearni pregovarač Said Džalili.
Oba kandidata obećala su da će oživeti ekonomiju, opterećenu lošim upravljanjem, državnom korupcijom i sankcijama.
Biračka mesta otvorena su u 8 sati po lokalnom vremenu, a zatvaraju se u 18 časova, ali se izbori u Iranu obično produžavaju do ponoći.
Konačan rezultat drugog kruga izbora biće objavljen u subotu, iako bi prvobitni rezultati mogli biti poznati ranije, prenosi RTS.
Analitičari ocenjuju da pobeda protivnika Zapada Džalilija ne bi donela velike promene ni u unutrašnjoj, ni u spoljnoj politici Teherana, a da bi Pezeškijan mogao da unapredi pragmatičnu spoljnu politiku, ublaži tenzije sa Zapadom i poboljša izglede za društvenu liberalizaciju i politički pluralizam u Iranu.
Rekordno niska izlaznost u prvom krugu
Vrhovni vođa Irana ajatolah Ali Hamnei priznao je da je izlaznost u prvom krugu manja nego što je bilo očekivano, ali je istakao da je pogrešno pretpostaviti da se oni koji su bili uzdržani u prvom krugu protive islamskoj vladavini.
Odziv birača je opao u protekle četiri godine, a kritičari tvrde da to pokazuje da se smanjuje podrška islamističkoj vladavini, usled sve većeg nezadovoljstva javnosti zbog ekonomskih teškoća i ograničavanja političkih i društvenih sloboda u zemlji.
Samo 48 odsto birača učestvovalo je na izborima 2021, kada je Raisi preuzeo vlast, a da je izlaznost na parlamentarnim izborima u martu bila 41 odsto.
Izbori u Iranu održavaju se u trenutku eskalacije regionalnih tenzija zbog rata između Izraela i Hamasa u Pojasu Gaze i sukoba Izraela i libanskog Hezbolaha, kao i pojačanog pritiska Zapada na Iran zbog nuklearnog programa Teherana.
Tagovi
