Izgledalo je pomalo kao neka epizoda serije „The Bear“ ili neka scena iz film „Burnt“, barem bi nekom ko voli takve žanrove sedme umetnosti izgledalo. Nekoliko vrsta pribora, čaše koje i ne primećujete koliko su izglancane i providne, minimalna dekoracija i već osmišljeni jelovnik stajali su na stolu prekrivenom strogo ispeglanim, belim stolnjacima.
Uz prijatan ženski glas, laganu gitaru i evergrin numere gosti su uživali u nesvakidašnjim i kreativnim jelima koja su osmišljena i spremljena iz glave i ruku šefova nagrađivanih najprestižnijim nagradama iz kulinarske oblasti. Baš kao u epizodi serije „The Bear“ ili nekoj sceni iz filma „Burnt“. Samo mimo galame. I bez buke i bez lupanja. Bez napetosti i tenzije.
Jer smo mi imali priliku da uživamo u finalnom proizvodu, u već pripremljenoj hrani i priči i inspiraciji koja se iza nje krije, kao i u usluzi i „intimnoj“ atmosferi koju samo fine dining restorani umeju i mogu da ponude. Čist užitak.
Direktno iz grada koji nikad ne spava, Njujorka, iz restorana The Lambs Club osnovanog još davne 1874. godine od strane grupe umetnika i glumaca, koji se nalazi tik iznad legendarnog Brodvejskog teatra, dva šefa kuhinje došla su u još jedan grad koji ne spava – Beograd. Jack Logue – iskusni gastronomski šef iz njujorškog Upper East Sidea, koji je svoje kulinarske sposobnosti usavršio u Italiji kod prestižnog Gualtiero Marchesija, svoju inspiraciju i kulinarsku filozofiju razvijao kroz putovanja širom sveta i kroz razne prikupljene sastojke priče sve to izrazio kroz svoja jela – i Jon James Vazquez ovog toplog juna bili su gosti u našem gradu, a po večeri koju su nam spremili u restoranu GIG i čitavoj atmosferi koju su stvorili čini se kao da smo mi bili njihovi gosti.
I to jeste ono ključno kod fine dining restorana. Ta neposrednost i komunikacija koju šefovi i svi zaposleni imaju sa gostima i pažnja koju posvete svima koji sede za stolom. Jednostavno ste vi njihov gost. Na vama je samo da se opustite i prepustite magičnoj i vrlo specifičnoj kombinaciji sastojaka i hrane, i da kroz taj spoj ukusa i specijalno odabranog vina, doživite svaku priču koju to jelo nosi.
Veče je započelo koktelom, a kako drugačije. Ali naravno, pretpostavićete, ne baš svakidašnjim koktelom. Imali smo priliku da probamo jedan klasik. Iako se u okviru restorana The Lambs Club svi kokteli menjaju sezonski, postoji jedan koji nikada ne izlazi iz ponude. Potrebno je 24 h kako bi se napravio uz pomoć tehnike koja je bila vrlo popularna u 19. veku, opran je mlekom, baziran na burbonu, ima sok od limuna i sirup od meda. Vrlo je pitak, čak i za one koji nisu ljubitelji burbona, lagan i dosta drugačiji od poznatih koktela sa kojima smo se do sad susreli. Pravi moderni klasik.
Prvo od šest planiranih jela sa menija bile su ostrige. Potom je usledio futoški kupus, uz sos i krompir, koji je bio upotpunjen tankim listićima isečene breskve. Jer u dvorištu porodične kuće menadžera Davida Jovića – koji je pored Chrisa Millera prevodio dva vrhunska šefa i takođe je deo tima The Lambs Club – u kojoj je čitav tim imao priliku da boravi rastu upravo breskve. Zato su pored sjajnog domaćeg kupusa, pripremljenog na japanskom uglju, na našem tanjiru bili listići upravo ovog voća. Zatim smo probali njoke, preko kojih nam je lično Jack narendao australijske tartufe. Vrlo jakog mirisa i jasnog ukusa, poput crne čokolade ili lešnika. Iduće što smo imali priliku da probamo bio je morski češalj, ispod praziluka, krompira i slanine, ali uz jednu toplu priču.
„Ovo jelo je zapravo prilično posebno za mene. U našem restoranu ovo jelo je fan favourite. Kada sam bio mali, živeli smo na istočnoj obali, što je jedan od hladnijih delova grada. Ali i deo koji ima odličnu ribu. I moja baka je uvek pravila supu od školjki. Nekako je srdačno, ukusno i jednostavno te zagreje“, ispričao nam je Jack za četvrto jelo sa njihovog menija.
Glavna jela završili smo uz pačetinu i pikantni sos od paradajza, nakon čega smo uživali u slasnoj Pana Cotti prelivenoj slanom karamelom.
Gostoprimstvo i mogućnost za ovakvu večeru i gastronomsku avanturu sa njujorškim šefovima pružio je restoran GIG, poznat „po luksuzu i vrhunskom kvalitetu“.
„Dolazak ovakvih kulinarskih virtuoza predstavlja istinsku privilegiju za restoran GIG. Njihova predanost i stručnost, zajedno sa našim timom, rezultirali su nezaboravnim trenucima i pre svega izvanrednim zalogajima. Svaka od 15 inovativnih kreacija je plod predanog rada i strasti prema gastronomiji, stvarajući spektakl koji je inspirisao i očarao sve prisutne. Ovo iskustvo je bilo posebno dragoceno za nas i uvereni smo da ćemo trajno obogatiti sećanja svih koji su uživali u ovim magičnim večerima“, izjavio je Vuk Stefanović, generalni menadžer i šef somelijera restorana GIG.
Uigranom „koreografijom“, gde ceo tim prilazi jednom stolu i u isto vreme podiže tanjire od stola svakog gosta, nakon najlakše pojedenog deserta, odneli su naše tanjire u kojima ništa više nije ostalo. Ali ostalo je jedno divno iskustvo, bliski susret sa kuvarima koji u svojoj karijeri beleže dve Mišlenove zvezdice i osećaj da smo mi zapravo bili njihovi gosti. Ostao je užitak.