Da je onaj metak bio tek nekoliko centimetara, ma milimetara, na drugu stranu, pitanje je kako bi izgledala naslovna strana ovog Nedeljnika. Pitanje je, ako verujete društvenim mrežama, i da li bi bilo naslovne strane ovog Nedeljnika, ili bi svet već otišao k vragu. Donald Tramp je preživeo – i to kako! – ali će metak koji je jedan dvadesetogodišnjak ispalio iz puške AR-15 na mnogo načina promeniti planetu. Jer kad se Amerika zakašlje, svi imamo upalu pluća, a tek sada kada je Ameriku napao virus…
O svemu tome pisali su Željko Pantelić, Aleksandar Radić, glavni urednik Veljko Lalić u uvodniku novog broja, kao i istoričar Milan St. Protić, čija ćete zapažanja uskoro moći redovno da čitate u Nedeljniku, ali i na Velikim pričama.
Čak i ako, obećavamo, svet ode k vragu…
Pogledajte šta vas čeka u novom Nedeljniku i pretplatite se na naše digitalno ili štampano izdanje
PANTELIĆ – Jedna od najvećih kolateralnih šteta Trampovog ulaska u politiku jeste širenje jaza između dve političke opcije koje je dostiglo tačku u kojoj ni oružani sukobi ne mogu da budu isključeni. Retorika je postala toliko nasilna da neće biti iznenađenje ako značajni deo biračkog tela kandidata koji izgubi izbore u novembru pribegne nasilju. Najvažnija demokratija na planeti je u opasnosti. Atentat na predsedničkog kandidata mogao je da stavi na najteži ispit američku demokratiju u poslednjih pedeset godina. Ameriku, ali i čitav tzv. zapadni svet, od haosa i neizvesnosti delilo je samo nekoliko milimetara. Velika spoljnopolitička analiza Željka Pantelića.
LALIĆ – Donald Tramp je s pesnicom posle atentata pokazao da veruje u to što radi, ali i postao – uz sliku trogodišnjeg Ajlana Kurdija – slika 21. veka, piše glavni urednik Veljko Lalić u uvodniku novog broja.
PROTIĆ – Šta je obeležilo istoriju čovečanstva otkad za nju znamo? Odgovor je odveć lak. Naravno, ratovi. Nije bilo nijednog bogovetnog dana u ljudskoj prošlosti i sadašnjosti, a da se ljudi nisu međusobno tukli i istrebljivali, piše istoričar Milan St. Protić u autorskom tekstu za Nedeljnik.
EURO – „Bilo bi tako fudbalski da je na kraju, posle skoro šest decenija čekanja, trofej otišao u Englesku i da ga je podigao najomraženiji selektor na turniru, koji bi jednim osmehom pred pijanom svetinom kupio ulaznicu za ložu negativaca koje smo ipak zavoleli. Ali nije“, piše Uroš Jovičić u oproštajnoj kolumni za Evropsko prvenstvo i inače.
ARSA – Na njegovoj lađi našli bi se Lule Isaković, Danilo Kiš, a najčešće Mihiz. To druženje je, uz maestralni tekst Bore Pekića, napravilo „Korešpodenciju“, jednu od najduže izvođenih predstava u „Ateljeu 212“, sa Batom Stojkovićem u glavnoj ulozi. Teško je odrediti žanr u kome se renesansni Arsenije Jovanović najbolje snalazio. Kao da je pored njega sve živo prošlo, sve je shvatio, a nikada nikoga nije preprodavao. I još uvek nije izgubio život iz vida, piše Duška Jovanić u novom Nedeljniku.