Jedna od stvari, koja u vezi sa spornom posetom Benjamina Netanjahua Vašingtonu, interesuje mnoge, jeste kakav će ga prijem dočekati u Beloj kući. Kako će ga primiti Džo Bajden i njegova potpredsednica, najizglednija kandidatkinja Demokratske stranke za predsednicu, Kamala Haris?
Kako piše Gardijan, još uvek nije potvrđen nijedan sastanak Netanjahua i Bajdena ili Harisove, iako je izraelski premijer već otputovao u SAD i trebalo bi da se u sredu obrati na zajedničkoj sednici Kongresa na zahtev lidera Predstavničkog doma, republikanca Majka Džonsona.
Haris će verovatno preskočiti tu sednicu, na kojoj bi kao podpredsednica sedela direktno iza Netanjahua. Ona će biti van Vašingtona zbog posete javnom događaju na koledžu u Indijani.
Kasno u ponedeljak, pomoćnik Harisove je rekao da će i ona i Bajden sesti sa Netanjahuom, na odvojenim sastancima u Beloj kući. S druge strane, porekao to da njeno putovanje u Indijanapolis ukazuje na bilo kakvu promenu u njenom stavu prema Izraelu.
Bez obzira na to, odvojeni prijemi mogli bi da zadaju udarac Netanjahuu, koji je želeo da iskoristi svoje političke kontakte u SAD kako bi ojačao svoj integritet kod kuće.
Pristalice Harisove i insajderi kažu da je veća verovatnoća da će se ona upustiti u javnu kritiku Netanjahua i da će podsetiti na civile koji su u Gazi stradali od početka rata. To bi moglo da se desi čak i ako se Harisova ne bude protivila američkoj vojnoj pomoći Izraelu.
„Generacijska razlika između Bajdena i Harisove je značajna, tako da se oni dosta razlikuju po tome kako gledaju na ova pitanja“, rekao je Džeremi Ben Ami, predsednik Džej strita, liberalne proizraelske lobističke grupe koja je podržala predsedničku kandidaturu Kamale Haris.
Mlađe generacije su više fokusirane na palestinsku stranu, i prepoznaju da su u celom ratu, važno pitanje ljudi, njihova patnja i stradanje, dodaje Ben Ami.
Harisova je već odlučno pozvala na prekid vatre i kritikovala izraelsko vođenje rata.
U martu je, u govoru u Selmi, u Alabami, mestu gde američki pokreti za građanska prava tradicionalno demonstriraju, Harisova je rekla:
„Kao što sam mnogo puta ponovila, previše nevinih Palestinaca je stradalo. A pre samo nekoliko dana, videli smo kako gladni, očajni ljudi, prilaze kamionima koji su dovezli pomoć, jednostavno pokušavajući da obezbede hranu za svoje porodice nakon što nedeljama skoro nikakva pomoć nije stigla do severne Gaze. I dočekala ih je pucnjava i haos“.
Ivo Daalder, predsednik Čikaškog saveta za globalna pitanja i bivši stalni predstavnik Sjedinjenih Država u NATO, rekao je da je jasno da je Harisova neko ko daje prioritet civilnim pitanjima u ratu.
Međutim, kada je administracija donela odluke, Harisova nije raskinula veze sa njom. Demokrate koje su inače kritikovale Bajdenove politike koje se odnose na Izrael, kažu da Kamala Haris, ako postane predsednica, ne bi napravila nikakva posebna odstupanja.
Abdulah Hamud, gradonačelnik Dirborna u Mičigenu, grada sa arapskom većinom, jasno nije podržao Harisovu. „To je kandidatkinja koja može da napravi istorijski preokret u politici zemlje i da promeni genocidni kurs u Gazi.“
Spoljnopolitički stručnjaci tvrde da će Harisova zadržati sličnu politiku kao Bajden po pitanju Izraela, ali da će glasnije govoriti o teškom položaju Palestinaca u ratu.
„Biće to oštriji retorički ton. Više simpatija i empatije prema pravima Palestinaca. Slediće Obamin model, koji je bio oštar u retorici, a ne toliko na delima“, rekao je Aron Dejvid Miler, viši saradnik koji se fokusira na spoljnu politiku SAD u Karnegi zadužbini za međunarodni mir.
Dvojica evropskih diplomata kažu da veruju da će na politiku Kamale Haris snažno uticati tim oko nje. Glavni među njima bi bio Fil Gordon, veteran Stejt departmenta i Saveta za nacionalnu bezbednost, koji služi kao njen savetnik za nacionalnu bezbednost.
Tagovi
