„Imam jedno dete. I srećna sam sa jednim klincem. Ali me ipak, sve ove godine, na desetine ljudi pita da planiram da mu rodim brata ili sestru.“
Ovako svoj tekst, o ljudima koji insistiraju na neprijatnim pitanjima, i o načinima kako da izbegnemo takva pitanja, počinje Džens Dun novinarka magazina The New York Times.
„Kada kažem ne, onda njihova radoznalost nastavlja da ide u pravcu da li će moj sin biti usamljen, šta će biti kada moj muž i ja umremo, ako on nema svoju porodicu. Ovakva pitanje čine da se osećam krivo, kao da namerno povređujem svoje dete, ili da nisam dobro razmislila“, nastavlja Dun.
Svako od nas se susreće sa ovim zastrašujućim pitanjima. „Zašto još uvek radiš, zar ne bi trebalo da si posle toliko godina u penziji“, „Zašto nemaš dečka“ ili „Kako to da još uvek nisi počela da radiš“.
Ova pitanja su često taktika koju ljudi koriste kako bi izneli svoja gledišta, rekao je Skot Šigeoka, saradnik u Greater Good Science Centru na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju. Šigeoka je i autor knjige „Traži: kako radoznalost može da transformiše tvoj život i promeniti svet.“
Kada vas istinski zanima nešto u vezi sa nekom osobom, objašnjava Šigeoka, onda kažete: „želim da vas razumem“.
Ali kada ljudi postavljaju pitanja sa planom, oni koriste nešto što on naziva „predatorskom radoznalošću“.
„U tom slučaju, oni kažu nešto što asocira na to da mi treba da se promenimo, da treba nešto da radimo drugačije, i na posletku, da nas oni sami promene.“
Ovo su neki od saveta, prema preporukama stručnjaka, kako da izbegnete odgovor na ovakvu vrstu pitanja.
Zapamtite da nikome ne dugujete odgovor
„Prvo se na trenutak udubite u sebe i vidite da li želite da odgovorite na to pitanje“, rekla je Adia Goden, klinička psihološkinja iz Čikaga.
„Postoje društvene norme oko ideje da ako vam neko postavi pitanje, vi treba da odgovorite na njega“, dodaje, ali objašnjava da „imamo pravo da izaberemo šta ćemo deliti i sa kim, jer odgovori na pojedina pitanja mogu da budu posebno lični“.
slobodno kažite da ne biste pričali na tu temu
Kartik Gunja, klinički docent primenjene psihologije na Univerzitetu u Njujorku, ponudio je rešenje za „invazivna pitanja“.
„Smirenim, neutralnim tonom, jednostavno recite da radije ne biste pričali o tome“, predlaže dr Gunja.
Ova fraza može da deluje dosta blaže nego da kažete „to je lično“ ili „neugodno mi je“. Uz to, dobro dođe i ono „hvala što brineš“.
Međutim, onda možete da nastavite razgovor tako što ćete ispričati neku drugu priču, neku zanimljivost ili nešto smešno.
Ako odlučite da odgovorite, uradite to pod sopstvenim uslovima
Invazivna pitanja prijatelja i porodice mogu da budu uznemirujuća, rekao je Niro Felisijano, psihoterapeut i autor knjige „Ova knjiga vas neće učiniti srećnim: osam ključeva za pronalaženje istinskog zadovoljstva“.
Da biste lakše upravljali svojim osećanjima kada vam se postavljaju ova pitanja, rekao je Felisijano, duboko udahnite sa dužim izdahom, pošto istraživanja pokazuju da to može da smanji stres i da vam pomogne da donesete bolje odluke.
Ako odlučite da odgovorite, budite kratki.
A ako stalno dobijate slična pitanja od bliske osobe, Felisijano preporučuje da pokušate da zaobiđete bilo kakav sukob, posebno onda kada ste na nekim porodičnim ili važnim okupljanjima i mestima.
„To može da oboji ostatak vašeg popodneva ili večeri, a vi to ne zaslužujete“, rekao je Felisijano.
Kako dalje objašnjava, možete da kažete da je to emocionalno pitanje za vas i da nije vreme i mesto da se o tome priča. „Ako si zainteresovan, hajde da nađemo vremena, da se nađemo neki drugi put ili da preko telefona popričamo o ovome.”
Na taj način bi oni morali malo više da se potrude.
Zatim, iskrenim razgovorom, pokušajte da saznate motiv njihovog pitanja: „Što te to interesuje?“ ili „Zašto se brineš za mene?“
Pitanja sigurno nikada neće prestati, ali možete da kontrolišete svoju reakciju.
