Konačno se u subotu, dvadesetog julskog dana, temperatura spustila petnaest stepeni, severozapadni vetar je doneo i kišu, i kako se to debilno kaže, stiglo je dugo priželjkivano zahlađenje. U stanu kao da nije bilo nikoga, iako su svi bili prisutni, i možda je ipak tačnije da se kaže kako su svi bili odsutni, jer njihova prisutnost je samo jedna trajna odsutnost, i iz života i iz sveta. Dakle, svi su spavali. Da bi se narednog jutra, u sedam sati, Fric probudio u svojoj srebrnoj mantiji i sa japankama na nogama, ležao je na leđima, Biblija mu se nalazila na grudima, pogledao je u plafon, i pitao: „Dokle? Nisam siguran da ću moći još dugo da izdržim ovo maltretiranje, da se svakog jutra budim u ovoj kretenskoj srebrnoj mantiji.“ Onda je ponovo zadremao. I u tom trenutku vrata od terase su zbog promaje glasno tresnula, i sad dozvolite ovde naratoru da se uključi i da reaguje, da podeli svoju muku i da se olakša, jer ipak se suzdržavao proteklih nedelja, ali sada ga je nešto snažno pritiskalo u grudima, teško je disao a u glavi mu se naoblačilo, i samo je ponavljao: „Zar ovako penziju da dočekam, i zar ću možda i do smrti da pratim ove debile iz stana, kao i ovo potpuno mrtvo, i umno, kao i duhom samleveno društvo, i ovu raspalu porodicu sa još tri pacijenta, koja su u ovom stanu našla utehu za svoje promašene živote? I sad još moram opet da ih pratim na more, na tu jebenu Korčulu, pa zar bolji posao nisam mogao da nađem? Tonem, i mislim da se ovo po mene ne može dobro završiti, neku pomoć moram da potražim, inače sam gotov.“
ČITAJTE U VELIKOM LETNJEM DVOBROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 25. JULA NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG BROJA NEDELJNIKA DOBIJATE MAGAZIN „ISTORIJA“ NA POKLON
Tagovi
