Simon de Bovoar, rođena Parižanka, bila je žena ispred svog vremena. Njena hrabrost da misli drugačije i da se suprotstavi društvenim normama, učinila ju je ikonom feminizma. Već kao mlada, pokazivala je neverovatnu strast prema književnosti – pisala je eseje i romane koji su postavljali nova pravila igre. Njene reči bile su toliko oštre da su sekle slojeve društvene hipokrizije i otvarale prostor za nove perspektive.
Žan Pol Sartr, sa druge strane, bio je oličenje filozofskog genija. Njegov um je bio vrtlog misli, neprestano je tragao za odgovorima na pitanja koja su drugi tek počeli da postavljaju. Kao mladić, Sartr je bio fasciniran egzistencijalizmom, filozofijom koja je istraživala dubine ljudske slobode i odgovornosti. Njegova dela su često bila haotična, ali upravo u tom haosu je pronalazio red, otkrivajući istine koje su bile skrivene iza vela svakodnevnog života.
Njihov prvi susret dogodio se u Parizu 1929. godine, u zgradi Više normalne škole (École Normale Supérieure), gde su oboje išli na postdiplomske studije filozofije. Iako su tada Sartrove ocene bile mnogo bolje od njenih, ona je sa svega 21 godinom bila najmlađa osoba koja je u tom trenutku položila ispit na tom elitnom mestu, time dokazavši svoju genijalnost.
Bilo je to vreme intelektualnog buđenja, kada su se najveći umovi tog doba okupljali kako bi razmenjivali ideje i inspiraciju. Simon i Sartr zasigurno su bili među njima. Sreli su se na jednom od predavanja, oboje fascinirani filozofijom i književnošću, ne sluteći da će zidovi univerziteta biti prvi svedoci vanvremenske ljubavi.
ČITAJTE U VELIKOM LETNJEM DVOBROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 25. JULA NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
