Jedan on najpoznatijih engleskih špijuna je fiktivni lik Džejms Bond. Iste godine kada se Korejski rat završio, kada je došlo do formalnog primirja i podele zemlje na Severnu i Južnu Koreju, nakon izgubljenih mnogobrojnih života, sa druge strane Zemljine kugle, iz pera Ijana Fleminga, nastala je knjiga „Doktor No“, u kojoj je stvorio akcioni lik koji će uvek voziti najbolja kola, pored sebe imati najlepše žene i uspeti da se izvuče iz najkomplikovanijih situacija i pritom spase svet. Nastao je lik najvoljenijeg tajnog agenta – Džejms Bond.
Skoro nakon čitave jedne decenije od nastanka romana, Terens Jang odlučio se da ovo pisano ostvarenje ekranizuje. „Doktor No“ bio je prvi film o Džejmsu Bondu (iako je to šesta po redu knjiga Ijana Fleminga), a lik je imao priliku da tumači Šon Koneri. Ova filmska franšiza svima je poznata, jer distribucija Bondovih filmova traje već decenijima. Glumačka postava se, normalno, menja, zadaci i „gedžeti“ su novi i izazovniji sa svakim sledećim filmom, ali ima nešto što se ne menja od samog početka. A to je izbor pića kome ovaj junak ostaje dosledan – martini, promešan naravno, nikako promućkan.
Iako bi po svim pravilima, ma kojom profesijom se bavili, popiti piće u toku radnog vremena bilo zabranjeno, za sve postoje izuzeci. Vojska kao jedan oštar i disciplinovan segment u društvu, koji predstavlja prvu liniju odbrane jedne zemlje prilikom konflikta, prilikom rata, hijerarhijski je uređena da se drži strogih pravila. Pa bi to značilo da tokom svojih smena i dežurstva vojnici ne bi trebalo da piju. Međutim, u praksi i nije baš tako. Za vreme Napoleonovih ratova vojnici su na dnevnom nivou dobijali flašu vina, džina ili ruma, a kasnije i za vreme Drugog svetskog rata sam Čerčil je smatrao da „rum i pivo opuštaju vojnike i time im daju snagu da nastave sa borbom“. S tim, alkohol u ratu i vojsci nimalo nije iznenađujuć.
ČITAJTE U VELIKOM LETNJEM DVOBROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 25. JULA NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
