Većina Argentinaca ga nije upoznala, a oni koji su „svedočili“ njegovom dolasku na vlast gaze devedesetu, što je eufemizam, jer korektnije bi bilo reći da se radilo o mitskoj pojavi (na vlast su ga doslovno doveli siromasi koji su preplivali tada čistu rečicu Riachuelo da bi galamili pred zatvorom u kom se nalazio sve dok ga vlast nije pustila na slobodu), ali pola veka nakon smrti bivši predsednik Huan Domingo Peron još uvek je jedna od najpopularnijih i markantnih pojava u Argentini.
Pokret koji je osnovao 1945. nazvan peronizam (Partido Justicialista), koji ga je tri puta doveo na vlast, dominirao je političkom scenom od tada.
Peronizam je bio aktualan i kroz gotovo dve dekade dok je bio zabranjen (od 1955) a aktualan je bio (kao što se događa sada) i kada je na vlasti bio neko ko nije peronista.
Bez obzira na relevantnost do izbora autsajderskog ekonomiste Havijera Mileija, koji je iznenadio na izborima u novembru 2023, naročito glasovima mladih koji su rekli „ne više“ peronizmu, i pobedio peronističkog kandidata, nema sumnje da peronizam još uvek čvrsto drži mnoge poluge vlasti u zemlji.
Šta je to bilo tako relevantno u Peronovoj pojavnosti?
Peron je stvorio ogromnu „emocionalnu povezanost“ masovnog dela građanstva koji do 1945. nije dobijao pažnju establišmenta, čak je bio sistemski ignorisan.
Prva njegova pojavnost se dogodila s prvim vojnim udarom u XX veku, kada su 1930. generali makli starog socijalistu Hipolita Irigojena. Peron je, kao niži oficir, bio deo udara. Ali šira javnost ga počinje pratiti u drugom udaru, 1943. godine kada dobija prvu političku dužnost kao šef Nacionalne kancelarije za rad. Usledio je meteorski uspon: za šest meseci je imenovan ministrom rada i socijalnog staranja, ministrom rata i potpredsednikom države.
ČITAJTE U VELIKOM LETNJEM DVOBROJU NEDELJNIKA, KOJI JE JOŠ UVEK NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG BROJA NEDELJNIKA DOBIJATE MAGAZIN „ISTORIJA“ NA POKLON
Tagovi
