„Kada je jedan politički blok prvi na glasanju, znači da je pobedio. To je logika, ali i tradicija. Makron za premijera mora da imenuje izabranika Novog narodnog fronta (NFP), ali je činjenica da on, odbijanjem da to uradi, negira demokratiju.“
Ovako svoj tekst na Gardijanu započinje novinarka iz Pariza Paulin Bok. Konzervativni političar Šarl de Kurson poziva predsednika Makrona da poštuje francusku političku tradiciju i imenuje novoizabranu kandidatkinju NFP-a Lusi Kastes za premijerku. A sada i političari na francuskoj desnici priskaču u pomoć levičarskom savezu i kritikuju predsednikov prezir prema parlamentarnoj proceduri. „E tada znate da je procedura povređena“, dodaje Bok.
Trenutni sukob u francuskoj politici počeo je kada je Novi narodni front – koji uključuje Zelene, socijaliste, komuniste i radikalnu levu stranku La France Insoumise – došao na prvo mesto na vanrednim parlamentarnim izborima sa 182 od 577 poslaničkih mesta.
Kao što tradicija nalaže, ovo omogućava NFP-u da izabere sledećeg kandidata za premijera, koji će imenovati vladu. Posle nekoliko neuspešnih pokušaja, levičarska koalicija dogovorila je ime: Kastes, visoka državna službenica koji je radila u glavnom direktoratu trezora i francuskom organu za borbu protiv pranja novca.
Ona je već rekla da je spremna na kompromis sa svim strankama (osim krajnje desnice) – što je neophodno za usvajanje zakona, s obzirom na tesnu pobedu NFP-a.
Ali Makron je odbio da od nje zatraži da preuzme funkciju premijerke i rekao je da neće nikoga imenovati na tu funkciju pre kraja Olimpijskih igara u Parizu.
Sa Paraolimpijskim igrama koje se završavaju 8. septembra, to je još skoro šest nedelja političke neizvesnosti. Istina, iako niko ne zna kada će se Makron udostojiti da nekoga imenuje: on uživa u tome što ima punu kontrolu nad dnevnim redom.
Ustav kaže da „predsednik imenuje premijera“. Ne predviđa da premijer mora da bude izabran iz najvećeg parlamentarnog bloka, iako je predsednik Fransoa Miteran rekao da će, kada se našao u sličnoj situaciji, „prirodno uskladiti svoj izbor sa voljom naroda“.
Tu odluku može da donese samo Makron – što ga čini „gospodarom satova“, kako on pomalo pompezno voli sebe da naziva.
Stavljajući francusku politiku na pauzu na vreme koje on odabere, Makron se nada da će se levičarski savez dovoljno pogoršati da bi se situacija okrenula u njegovu korist
Njegova logika odlaganja – barem gledano prema njegovim javnim izjavama – je malo zbunjujuća. Obraćajući se na javnom servisu France 2, on je rekao da „nije pitanje da li imamo ime, već da li možemo da imamo većinu u Skupštini, kako bi vlada mogla da donese reforme i budžet i da pomeri zemlju napred”.
Međutim, obično je imenovanje novog premijera prvi korak ka većini. Kada bude izabran, novi premijer ima političko ovlašćenje da započne formiranje saveza za glasanje o reformama i budžetima i na taj način pokuša da upravlja.
Ali šta predsednik zaista nastoji da postigne odugovlačenjem?
Stavljajući francusku politiku na pauzu na vreme koje on odabere, Makron se nada da će se levičarski savez dovoljno pogoršati da bi se situacija okrenula u njegovu korist. Njegova teorija: Francuzi žele „olimpijsko primirje i da na neko vreme zaborave na politiku“. Nije nemoguće da bi levica mogla da se promeni tokom vremena, s obzirom na to da je savez veoma različitih stranaka.
Ovo je poslednje kockanje predsednika koji je „izgubio svoj put“ – i on ne može nikoga da krivi za svoju očajničku poziciju osim sebe.
Nakon što je raspisao vanredne parlamentarne izbore kao odgovor na porast ekstremne desnice, njegova stranka je izgubila 76 poslaničkih mesta. Rečeno je da se nadao da će uspeti da postavi lidera Nacionalnog okupljanja (RN) Džordana Bardelu za premijera, kako imao vremena da ga diskredituje za predsedničke izbore 2027. Ali sada, pošto je njegova kocka propala, on detinjasto odbija da preda ulogu novom premijeru iz pobedničkog saveza.
Mnogi na levici su osudili njegovo manevrisanje kao opasno i autokratsko: on zapravo poriče NFP-u parlamentarnu pobedu, koliko god bila mala i simbolična.
U pismu šefu francuskog Conseil d’Etat, organa zaduženog za zaštitu ustava, lider socijalista Olivije Fore – čija je stranka članica koalicije NFP – osudio je ovu situaciju kao „izuzetno problematičnu“.
„Nikada ranije vlada koja je podnela ostavku nije tako dugo zadržavala loptu kod sebe. Posebno u vreme kada je parlament raspušten i ne može da deluje kao efikasan posmatrač. Ovo predstavlja zloupotrebu položaja“, napisao je Fore.
NFP kuca na vrata i čeka. Makron, u međuvremenu, baca imena raznih drugih kandidata u medije, pokušavajući da vidi da li bi ih neko podržao.
Tagovi
