Broj poginulih na demonstracijama u Bangladešu porastao je na najmanje 300, pošto su 94 osobe poginule juče u okršajima demonstranata i pristalica vlasti.
Frans pres javlja da je taj bilans sastavljen na osnovu podataka policije, zvaničnika i lekara u bolnicama.
Juče su u novoj rundi nasilja izbili sukobi između protivnika premijerke Šeik Hasine, snaga reda i pristalica partije na vlasti, kada je, prema ranijim podacima, poginulo najmanje 77 ljudi širom zemlje, a stotine su ranjene.
Antivladini demonstranti nameravaju danas masovno da krenu na Daku, glavni grad Bangladeša, posle jučerašnjeg krvavog dana.
Jučerašnji bilans nastradalih je najteži u danu od početka antivladinih demonstracija pre jednog meseca u toj muslimanskoj zemlji sa 170 miliona stanovnika.
Zbog velike nezaposlenosti mladih, školovanih ljudi, studenti se bune protiv privilegija koje uživaju osobe bliske vlasti i načina na koji se dobijaju državni poslovi.
Policija je saopštila da je među poginulima najmanje 14 njenih pripadnika.
Suprotstavljene grupe su se sukobile sa palicama i noževima, a policja je pucala bojevom municijom. Jedna policijska stanica na severoistoku zemlje je napadnuta i 11 policajaca je ubijeno, prema policijskim podacima.
Cela Daka se pretvorila u bojno polje i grupa od više hiljada demonstranata zapalila je vozila i motocikle blizu jedne bolnice, prema drugom policijskom izvoru.
Protesti su počeli kada su studenti pozvali na ukidanje sistema kvota koji je dodeljivao 30 odsto državnih poslova rođacima veterana iz rata za nezavisnost Bangladeša od Pakistana 1971. godine, ali su eskalirali u nasilje koje je u julu dovelo do 200 mrtvih, sa zahtevima za ostavku premijerke Šeik Hasine.
Vlasti su zatvorile škole i univerzitete širom zemlje, blokirale pristup internetu i uvele policijski čas, a najmanje 11.000 ljudi jeposlednjih nedelja uhapšeno.
Demonstranti su pozvali na građansku neposlušnost i na prestanak plaćanja poreza i komunalija. Juče, u nedelju, koja je radni dan u Bangladešu, pozvali su ljude da ne idu na posao. Danas, iako su otvorene kancelarije, banke i fabrike, radnici i službenici u Daki i drugim gradovima teško su uspevali da dođu na posao.
U međuvremenu, hiljade članova vladajuće stranke Avami lige izašlo je na ulice na kontraproteste, povećavajući rizik od nasilnih sukoba.
Hasinina administracija okrivila je glavnu opozicionu nacionalističku partiju, sada zabranjenu desničarsku Džamat-e-Islami i njihova studentska krila za podsticanje nasilja, u kojem je nekoliko državnih ustanova zapaljeno ili demolirano.
Hasina je u subotu ponudila razgovor sa studentskim liderima, ali je koordinatorka protesta to odbila i zatražila njenu ostavku.
Hasina je ponovila svoja obećanja da će detaljno istražiti stradanje ljudi i kazniti odgovorne za nasilje. Ona je rekla da su njena vrata otvorena za razgovor i da je spremna da pregovara kad god to demonstranti žele.
Protesti su postali veliki izazov za Hasinu, koja vlada zemljom više od 15 godina u četvrtom uzastopnom mandatu, koji je osvojila u januaru na parlamentarnim izborima, a koje su bojkotovali njeni glavni protivnici.
Tagovi
