Tri minuta. Eto koliko nam je falilo.
Košarkaška reprezentacija Srbije izgubila je od Sjedinjenih Američkih Država u polufinalu olimpijskog turnira u Parizu rezultatom 95:91, iako je na kraju treće četvrtine imala neverovatnih 13 poena prednosti protiv svemoćnog Drim tima.
Kao što se od ovakve utakmice i očekivalo, od prve sekunde je prštalo. Srbija je igrala neuporedivo bolje u odnosu na prethodne dve utakmice koje smo s Amerima odigrali (pripremna u Abu Dabiju, i ona s otvaranja grupne faze Igara), trojke su se ređale sa obe strane, i naša reprezentacija je već u startu uspostavila prednost, koju je kasnije držao do samog kraja meča.
Za Amerkance, utakmicu je otvorio Stef Kari, koji je ekspresno šutevima za tri postao dvocifren i još jednom pokazao zašto slovi za jednog od najboljih šutera od kad je igre pod obručima, dok su za Srbiju prednost održavali Bogdanović, fenomenalni Ognjen Dobrić, Jokić i Avramović. Srbija je u prvoj četvrtini postigla fenomenalnih 31 poen (Bogdanović 9, Avramović 8, Jokić 6), dok je plejmejker Golden Stejta upisao 17 od 23 svog tima. Već se tada moglo naslutiti da bi Stef Kari mogao biti taj koji će nam na kraju doći glave, jer je igrao kao Kevin Durent u utakmici grupne faze, samo na steroidima.
Naši momci nogu s gasa nisu skidali ni u drugoj četvrtini. Orlovi su serijom 8:2 u 13. minutu došli do 17 poena prednosti (42:25) nakon „banane“ Nikole Jokića nad Lebronom Džejmsom i poena asa Denvera uz dodatno slobodno bacanje. Iako su Ameri u nekoliko navrata na fantastičnu igru Srbije uspevali da odgovore mini serijama, „orlovi“ nisu posustajali, pa su na poluvreme otišli sa 11 poena prednosti (54:53), raspalivši maštu i najpesimističnijih navijača, onih koji će vam sutra pričati kako su oni „sve vreme znali šta će se na kraju desiti“.
Nakon prvog poluvremena u kom su bili razmontirani, Ameri su u drugo ušli znatno jače. Ekipa Stiva Kera uspela je da se približi na 67:61, i taman kada se vreli zadah neumoljivih Amerikanaca mogao osetiti za vratom, naši reprezentativci su se trgli, pa je tako na kraju i finiš trećeg perioda u potpunosti pripao „orlovima“. Proradio je toliko osporavani Marko Gudurić, inicirao seriju 9:2 i sa dve trojke uz dodatni penal svom timu doneo 15 poena prednosti – 76:61 na pola minuta pre kraja treće četvrtine. Delovalo je da je to to…
A onda je počela četvrta četvrtina, i Ameri su ubacili u petu brzinu. Poslednju deonicu otvorili su serijom 10:2, a zahvaljujući trojkama Kevina Durenta i Bukera na pet minuta do kraja uspeli su da spuste i na samo pet poena zaostatka. Potom je Džejms pogodio za izjednačenje (84:84), i sve je manje više bilo jasno.
Amerikanci su serijom 7:2 poveli sa pet poena prednosti (86:91) na malo manje od dva minuta pre kraja. Srbija je poenima Bogdanovića uspela da priđe na minus dva, ali je odgovorio Durent.
Osam sekundi pre kraja, Kari je realizovao oba slobodna bacanja, doneo Amerikancima plus četiri i rešio pitanje pobednika.
Ako ovaj tim Sjedinjenih Američkih Država, kao što to uvređeno tvrdi Kris Malin, zaista i nije bolji od Dream tima, onda je svakako, rame uz rame sa sastavom koji se 2012. iz Londona vratio pozlaćen, nešto najbliže što je čuvenoj ekipi iz 1992. tokom ove tri decenije uspelo da primiriše. Košarkaši Srbije su, nažalost, to dva puta osetili na svojoj koži.
Srbiju sada očekuje borba za treće mesto, protiv starih dužnika – Nemaca, dok će Amerikanci u finalu koplja ukrstiti s Francuzima. Ma, sve i da kođarkaši Srbije osvoje tu bronzu, gorak ukus iz usta još dugo neće moći da se saperu, a ni da s uma smetnu činjenicu da ih je tri minuta delilo od najveće senzacije na Olimpijskim igrama u Parizu.
No, i pored toga, našim momcima treba odati priznanje za sjajnu igru koju su prikazali, za neutaživu želju i krvava kolena, za svaki atom snage i svako krvno zrnce koje su, nakon napornih klupskih sezona, odlučili da daju svojoj Srbiji. Majstori, alal vam vera!
Utakmica za treće mesto na programu je u subotu od 11 časova. Idealno vreme za svođenje starih računa.