Novi putevi svile prolaze kroz Albaniju i Crnu Goru, sve do Slovenije. Ipak, najbliže odnose Peking je uspostavio s Beogradom, na osnovu prijateljstva nastalog 1999. godine, pod američkim bombama koje su u bivšoj jugoslovenskoj prestonici uništile kinesku ambasadu. Danas ovaj poseban odnos doprinosi dinamizmu srpske ekonomije, iako ne uvek uz odobravanje stanovništva.
Tri žene su na straži, u kolibi podignutoj pored puta koji prolazi kroz selo Krivelj, u srcu rudarskog basena Bor, na istoku Srbije. Ložište greje i dalje svež vazduh ranog proleća, a električni kabl razvučen je da bi napajao televizor. Komšija donosi tursku kafu i upozorava: „Auto! Izađite, idu braća Kinezi!“ – ironičan je, jer vlada u Beogradu voli da ističe prijateljstvo s „bratom“ Si Đinpingom. Tri žene istog trenutka blokiraju prolaz, primoravajući vozilo „kineske braće“ da se okrene.
Ove scene ponavljaju se nekoliko puta dnevno od 29. januara, kada su meštani podigli blokadu s natpisom „Niste dobrodošli“. Kopovi otvorenih rudnika bakra okružuju Krivelj. Nestanak ovog sela planira se još od 1970-ih. Naslednik Francuske rudarske kompanije Bor, osnovane 1904. godine, „Rudarsko-topioničarski basen Bor“ (RTB Bor) bio je u vlasništvu države Srbije sve dok 2018. godine nije prodala 63% svog kapitala kineskom gigantu „Ciđin majning grup“.
Kinezi su tada obećali da će preuzeti 200 miliona dolara duga ovog javnog preduzeća, zadržati pet hiljada radnih mesta i u roku od šest godina uložiti milijardu evra. Od tada eksploatacija napreduje ubrzanim tempom, a čitavi delovi planine razneseni su eksplozivom. „U našem kraju zlata i bakra ima još od antike“, objašnjava Jasna Tomić, koja predvodi savet meštana Krivelja. „Od dolaska Kineza, život četrdeset četiri porodice koje su ovde ostale postao je nemoguć. Vazduh je nepodnošljiv, zidovi pucaju. ‘Ciđin’ želi da izgradi branu kako bi proizvodio sopstvenu struju. U januaru je šleper svakog minuta prolazio kroz selo.“
Blokirajući jedini prilaz rudniku Novo Cerovo, meštani su uspeli da na dve nedelje obustave eksploataciju bakra, pre nego što je „Ciđin“ preusmerio vozila na planinsku stazu. Radovi na brani su obustavljeni. Vetrovi brišu napuštenim gradilištem, na trista metara od centra Krivelja. Na polusrušenim zgradama, znakovi upozorenja na kineskom loše su prevedeni na srpski: „Sigurnost dolazi iz budnosti, nesreća je paralizovana“. „Eto do čega dođe kad se komunistička propaganda sretne s Gugl translejtom“, komentariše uz osmeh naš vodič, bivši rudar. Tomić tvrdi da nije pronašao „nijednog ozbiljnog sagovornika“ ni u kineskoj kompaniji ni u srpskim vlastima.
Ministarstvo rudarstva i energetike u odgovoru na upit koji smo im uputili elektronskom poštom ipak tvrdi da je „planiranje preseljenja sela Krivelj započeto 2014. godine, u skladu s najvišim međunarodnim standardima“, te da je „dve trećine stanovnika“ dalo svoj pristanak, što Tomić i njeni saborci ne osporavaju. Pitanje nije samo finansijske prirode: oni traže garancije da drugi rudarski projekti neće ugroziti lokaciju njihovih novih kuća. Prema meštanima Krivelja, dvanaest sela oko Bora osuđeno je na propast, ali je ove informacije nemoguće proveriti jer planovi razvoja „Ciđin Bor kopera“ i „Srbija Ciđin majninga“, dve srpske filijale „Ciđin majning grupa“, nisu javni.
Sino-srpske konvergencije
Izabrana u Skupštinu Srbije u decembru 2023. godine, ispred opozicione koalicije Srbija protiv nasilja, Irena Živković žali se na „netransparentnost“ kineskih projekata. „Skupština je odobrila prodaju RTB Bora, ali na sajtu ministarstva nije objavljena puna verzija ugovora. U opštinskom veću Bora, gde sam dugo bila član, imali smo samo delimične informacije“, objašnjava ona. Ova poslanica kritikuje eksploatatorsku logiku, „kao u Kongu“. Prema njenim rečima, „Srbija računa na investicije kineskih kompanija, umesto na evropske fondove, jer je manje kontrole“. Grupa „Ciđin“, koja tvrdi da je uložila ukupno 2,89 milijardi evra u Srbiji, pohvaljuje „društvenu stabilnost zemlje“, „njenu geografsku poziciju“, „obilje dobro obučene radne snage“ i „dobru poslovnu klimu“.
Tačno je da Kinezi imaju puno razloga da budu zadovoljni svojim partnerstvom s Beogradom.
Između 2014. i 2023. godine, njihove investicije u zemlji dostigle su 5,5 milijardi evra, a kompanije koje se useljavaju imaju nepokolebljivu podršku vlasti. „Odluke u vezi s Kinom donose se u kabinetu predsednika [Aleksandra] Vučića“, potvrđuje Hristina Vojvodić, pravnica u Regulatornom institutu za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) koja se bori za sprovođenje srpskog zakonodavstva o životnoj sredini, uključujući Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima. „Kinezi se ne zamaraju poštovanjem bilo kakvih ekoloških standarda, oni kopaju i tek onda traže dozvole, koje im se naravno odobravaju. Došli su na plodno tlo za korupciju i samo prate pravila koja je postavila sama srpska država.“
U predgrađima Smedereva, poslednje prestonice srpske despotovine pre osmanskog osvajanja u XV veku, na obalama Dunava, dim iz železare odavno truje okolna sela. Osnovan 1921. godine, a nacionalizovan 1945, ovaj industrijski kompleks prodat je 2003. godine američkom „Ju-Es stilu“, pre nego što će ga 2012. prodati natrag srpskoj državi za simboličan jedan dolar. Beograd je 2016. godine, preuzimajući oko 500 miliona evra duga, konačno prodao 98% svojih akcija kineskoj grupi HBIS – drugom najvećem proizvođaču čelika na svetu – za skromnu svotu od 46 miliona evra. „Amerikanci su donekle modernizovali tehnologiju i postavili nekoliko filtera, ali od dolaska Kineza ništa nije urađeno, a Inspekcija za zaštitu životne sredine ne može da uđe u fabriku“, žali se Nikola Krstić, aktivista građanskog udruženja koje ukazuje na zagađenje izazvano železarom. U podnožju impozantnih dimnjaka ovog kompleksa, u selu Radinac, kuće i polja prekriveni su debelim slojem crvene prašine: dovoljno je da veš stoji nekoliko minuta napolju i zaprljaće se. Nekoliko porodica podnelo je tužbe, ali mnogi radije ćute, jer je ova fabrika i dalje glavni poslodavac u regionu. Na stotine ljudi takođe je pokušalo da 2020. godine blokira rečni terminal, izdat u dugoročni zakup kineskoj kompaniji.
Protesti stanovnika Smedereva imaju male šanse da donesu rezultate: 2020. godine, Skupština Srbije izglasala je Zakon o posebnim postupcima, koji vladu ovlašćuje da neki infrastrukturni projekat proglasi „hitnim“, zaobilazeći pravila javnih nabavki i štiteći investitore od istraga. Vlada je takođe oslobodila kineske kompanije obaveze primene srpskog radnog prava. Broj kineskih radnika prisutnih u zemlji podstiče brojne spekulacije. Samo u Borskom okrugu, 2022. godine službeno ih je bilo devet hiljada, a kolaju glasine da ih je danas mnogo više, pri čemu neki od njih dolaze direktno s piste beogradskog aerodroma na svoje buduće radno mesto, bez prolaska kroz imigracione formalnosti. Blizu rudarskih jama u Boru kao i na obodima železare u Smederevu, smešteni su u montažnim objektima u koje je pristup zabranjen.
Proizvođač pneumatika „Šandong Linglong tajer“ doveo je 2021. godine pet stotina Vijetnamaca za potrebe izgradnje fabrike u Zrenjaninu, na severu Srbije. Regrutovani od strane kompanije „Čajna enerdži indžiniring grup Tjanjin elektrik pauer konstrakšn“, bez pasoša i slabo (…)
PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM – MESEČNA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODIŠNJA PRETPLATA 3.000 DINARA.
ZA PRETPLATU KLIKNITE OVDE.
ČITAJ VIŠE, ZNAJ VIŠE.