Tesno. Tako je izgledala predizborna trka između demokrata i republikanaca pre nego što je američki predsednik Džozef Bajden saopštio da od nje odustaje. Tako je bilo i neposredno posle njegovog povlačenja. Ali danas, nekoliko nedelja po objavljivanju da je Kamala Haris i zvanična kandidatkinja demokrata za njegovu naslednicu, bar neke stvari su se promenile.
Predizborna anketa Njujork tajmsa i Sijena koledža, objavljena u subotu, pokazala je da Harisova vodi u odnosu na Trampa, za četiri boda, u tri ključne države – Pensilvaniji, Mičigenu i Viskonsinu.
Harisova je svojom prednošću preokrenula trend pada koji su demokrate beležile i pokrenula ozbiljna pitanja. Da li postoji šansa da pobedi Trampa? I, s obzirom na to da liderstvo i spoljna politika Sjedinjenih Država diktiraju tok zbivanja u drugim delovima sveta – kako bi njena pobeda mogla da utiče na ratove koji se vode na Bliskom istoku i u Ukrajini?
Bajden se obavezao da će svoju funkciju obavljati do kraja njegovog mandata, do januara 2025, kao i da će do tada privesti kraju i okončati rat u Gazi. Međutim, kako se taj trenutak približava, a napetosti između Hamasa, Izraela i Irana ne prestaju, pitanje je da li će to i ispuniti. U tom kontekstu, neophodno je razmišljati o tome šta bi Bajdenova potencijalna naslednica, Kamala Haris, ako dođe na vlast, radila po ovom pitanju.
Kamala Haris nije naklonjena Izraelu u onoj meri kao što je to Bajden. Ona je jedina članica njegove administracije koja je otvoreno rekla da taj rat mora hitno da se prekine.
Time piše da je Harisova više naklonjena volji demokratskih birača koji nisu zadovoljni time što Sjedinjene Države podržavaju i finansiraju rat koji Izrael vodi. U tom kontekstu, u njenom fokusu su više civilne žrtve u Gazi nego pravo Izraela da brani jug svoje zemlje od napada Hamasovih boraca.
„Kao što sam mnogo puta ponovila, previše nevinih Palestinaca je stradalo. A pre samo nekoliko dana, videli smo kako gladni, očajni ljudi, prilaze kamionima koji su dovezli pomoć, jednostavno pokušavajući da obezbede hranu za svoje porodice nakon što nedeljama skoro nikakva pomoć nije stigla do severne Gaze. I dočekala ih je pucnjava i haos“, rekla je na svom mitingu u martu.
Dakle, ona je neko ko skreće pažnju na to da izraelska vlada nije uradila dovoljno da zaštiti civile. I neko ko bi mogao, ako ništa drugo, bar da otkaže podršku desnom političkom spektru Izraela (Netanjahuu i njegovim najbližim saradnicima).
„Njena retorika prema Palestincima je daleko humanija“, rekla je Hana Rarit, bivša portparolka Stejt Departmenta za arapski jezik.
Kada je pre manje od mesec dana izraelski premijer Benjamin Netanjahu posetio Vašington, kako bi se obratio na zajedničkoj sednici Kongresa, Kamala Haris je javila da ipak neće predsedavati tom sednicom, kao što je bilo planirano. Njen pomoćnik je rekao da potpredsednica ima važno putovanje van zemlje, i da to nikako ne znači da se njen stav prema Izraelu promenio.
Međutim, kako mnogi analitičari navode, retorika nije dovoljna za bilo kakve značajne promene, i kako upoređuju, spoljna politika Kamale Haris bi bila slična Obaminoj – po retorici deluje drugačija, po delima ostaje ista.
„Biće to oštriji retorički ton. Više simpatija i empatije prema pravima Palestinaca. Slediće Obamin model, koji je bio oštar u retorici, a ne toliko na delima“, rekao je Aron Dejvid Miler, viši saradnik za spoljnu politiku SAD u Karnegi zadužbini za međunarodni mir.
Dakle, u politici prema ratu u Izraelu, između Bajdena i Harisove, ne bi bilo prevelikog odstupanja. Potpredsednica je više puta obećala podršku samoodbrani Izraela.
Što se Ukrajine tiče, tu bi Harisova nastavila istim tempom. Kako je njen pomoćnik rekao „podržala bi Ukrajinu velikim paketima pomoći, koliko god bude bilo potrebno“.
Za Ukrajinu bi bilo dobro to što bi ona po tom pitanju delila stavove i akcije sa Bajdenom.
Kako piše Politico, bliski saradnici ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog kažu da bi Kamala Haris bila verna saradnica.
Međutim, iako demokrate većinski javno hvale Bajdenovu pomoć i podršku Ukrajini, njihovi krugovi su iza kamera podeljeni po tom pitanju. Dešavalo se da i sam Bajden zbog protivljenja u svojim redovima prolongira slanje pomoći Ukrajini, ali i zbog straha od konfrontacije sa Rusijom.
Ranije ovog leta, Harisova je prisustvovala mirovnom samitu koji je Zelenski organizovao u Švajcarskoj i što je Ukrajince obradovalo, rekla je da je „strateški interes Sjedinjenih Država da pruži pomoć Ukrajini“.
Pitanje rata u Ukrajini zaista jeste važno za američke strateške interese. Ne postoji šansa da Sjedinjene Države, pod bilo kojim liderom, odustanu od podrške Ukrajini, jer to bi to značilo prihvatiti ruski uticaj i prepustiti im da pobede u ratu.