Ako opozicija želi da postane bilo šta osim generičkog imena, a makar ja volim generička imena što se vidi od logoa ovog lista, onda posle 12 godina mora da shvati da joj je jedino preostalo – da obnovi DS. I to onu Grola i Ljube Davidovića, ne Lutovca & Co.
Sve ostalo smo videli i na poslednjem mitingu. Jednom od većih, koji je i Kusturica, na neki svoj način, podržao, a vlast se uplašila, toliko da je danima najavljivala državni udar, koji nije prošao ni na dve železničke stanice. Nekontrolisane stvari su najopasnije, ali to – malo vladika Nikolaj, malo Ceca Bojković – najviše odgovara i vlasti i opoziciji, da se vratim na generička imena, odnosno status kvo.
To nije poenta politike, pošto je poenta da se dođe na vlast. Kao što je poenta aktivizma da se društvo zadrži aktivnim, zbog čega ja ne kritikujem organizatore protesta. Oni su svoje uradili. Problem je, dakle, sve vreme politički, pošto s druge strane spektra mora da se pojavi politička stranka.
Ne znam koliko je tačna priča da je Vučić devedesetih promašio vrata, ali znam da ih je u poslednjih 12 godina zatvorio u DS-u.
I ništa to nije čudno, pošto su mu oni najveći protivnici, baš kao što su uništili radikale, ne sanjajući da će novi, modernizovani, da unište njih.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 15. AVGUSTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
