Rezultati nacionalnog istraživanja platforme Zdravo dvadesete kompanije Galenika a.d. pokazali su da je generaciji Z važno čime se hrani. Za 52% njih zdrava ishrana predstavlja uslov za vođenje zdravog načina života, dok je za njih 57% taj preduslov fizička aktivnost. Najveći broj ispitanika izjavio je da se trenutno oseća zdravo, ali i da je važno raditi na jačanju imunog sistema, redovno unositi zdrave namirnice, sveže voće i povrće, redovno šetati ili trenirati.
Briga o ishrani postala je prioriet, a svest o važnosti zdrave ishrane raste među mladima. Tome doprinosi i sve veća dostupnost informacija o ovoj temi, kao i o činjenici da se putem ishrane može uticati na sopstveno zdravlje. Sve učestalije teme o održivosti, proizvodnji lokalnih i organskih proizvoda, ali i lična iskustva koja se dele putem različitih kanala i preko influensera doprinose tome da svest mladih o zdravom načinu ishrane bude na sve višem nivou. Mladi pod zdravom ishranom podrazumevaju konzumaciju raznovrsnih namirnica, sve više obraćaju pažnju na njihov kvalitet, koriste dodatke ishrani, poput ribljeg ulja, a takođe se trude da izbegnu upotrebu namirnica koje se smatraju nezdravim (aditivi, emulgatori i sl.).
ZDRAVLJE KREĆE IZ KUĆE
Sve više mladih svesno je da uspostavljanje zdravih navika utiče direktno na kvalitet života, kao i da se „zdrave navike uče kod kuće”. Tokom prethodnih godinu dana, do momenta kada je istraživanje sprovedeno, dva od tri ispitanika uvela su neke izmene u svoj svakodnevni život u cilju veće brige o sebi i svom zdravlju. Shodno tome, 53% ispitanika je reklo da više vodi računa o tome šta jede, 63% se više kreće ili šeta, a 35% se izjasnilo da više ne pije ili manje pije alkohol. Takođe, njih 29% izjavilo je da pije vitamine i suplemente.
Kada je reč o zdravstvenim problemima, gojaznost se našla na četvrtom mestu (22% ispitanika), dok je najveći procenat ispitanika naveo umor i zamor (39%), zatim obične prehlade (31%) i anksioznost ili depresiju (23%).
Iako svesni uticaja koji ishrana ima na zdravlje, mladi vrlo često podlegnu i konzumaciji brze hrane, a kao razlog se navodi nedostatak vremena za pripremu zdrave hrane, posebno među onima koji ne žive sa roditeljima. U takvim okolnostima, oni suplementaciju vide kao praktično rešenje za nadoknadu nutritivnih nedostataka iako su upućeni u to da ona ne može u potpunosti zameniti nutritivne vrednosti pravilno izbalansirane ishrane.
MLADI ŽELE VIŠE VREMENA ZA PORODICU I ODMOR
Kao prepreku u vođenju uravnoteženog i zdravog načina života mladi navode brz tempo života i sve manje vremena za sebe i svoje bližnje. Negativne promene iz okruženja, poput lošeg kvaliteta vazduha, hrane i vode, takođe navode kao glavne faktore koji utiču na njihovo celokupno zdravstveno stanje.
S druge strane, brigu o ishrani i fizičku aktivnost vide kao dve osnovne strategije u očuvanju i poboljšanju zdravlja, ali ne pribegavaju nekim drastičnim promenama u životu sve dok ih zdravlje dobro služi. Za mlade je takođe vrlo važno da mogu češće da odlaze u prirodu i uspostave dobar balans između posla i slobodnog vremena.
ŠTA JE VAŽNO MOMCIMA, A ŠTA DEVOJKAMA
Istraživanje je pokazalo i da se temom zdravlja više bave devojke, koje smatraju da veći uticaj na dobro zdravlje ima konzumiranje svežeg voća i povrća. Generalno, devojke više vrednuju svakodnevne rituale koji doprinose pozitivnom zdravstvenom stanju. Muškarci, s druge strane, više vrednuju uticaj fizičke aktivnosti i znatan broj njih uspeva da se bavi sportom. Kada je reč o izvoru informisanja, ženski deo ispitanika se informiše uglavnom putem podkasta, YouTube kanala, influensera i slično, dok muškarci koriste manje izvora i uglavnom se informišu preko trenera sa kojima vežbaju.
Platforma Zdravo dvadesete sprovela je istraživanje o životnim navikama dvadesetogodišnjaka na uzorku od 600 ispitanika iz čitave Srbije u periodu januar–februar 2024. godine. Ciljna grupa bila je podeljena na dve grupe – mlade starosti od 19 do 25 godina, kao i one malo starije, od 26 do 30 godina.
