Put olimpijskog šampiona bio je oduvek trnovit, još od onog doba kada su medalje posvećivane Zevsu. U novo doba, uspesi se slave s nacijom i narodima, koji se strasno poistovećuju s olimpijcima i njihovim dugogodišnjim naporima da dosegnu taj sportski Olimp. Ti eruptivni trenuci slavlja uspeha pokazuju šta je sve uloženo u to, a naslućuje se i koja je težina puta, ali i koliko su značajni za one navijače-posmatrače.
Jedan od najboljih srpskih sportista Andrija Gerić, ušao je u tu istoriju besmrtnih olimpijaca, i to tri puta: kao igrač 1996. kao bronzani u Atini, i kao zlatni 2000. sa odbojkaškom reprezentacijom, i danas, ponovo zlatni, s vaterpolo reprezentacijom na Olimpijskim igrama u Parizu, u jednoj sasvim novoj ulozi, sportskog psihologa.
U međuvremenu, bilo je mnogo drugih trofeja: svetsko zlato, bronza na Svetskom kupu, Svetskom Grand Champions Kupu, šest medalja iz Svetske lige, šest evropskih – od kojih jedna zlatna, kao i mnoge klupske titule (i evropskog prvaka 2002), negde oko četrseset.
Kako i sam kaže, bilo je i pobeda i poraza, a upravo su oni uticali na to da malo nakon završetka igračke karijere, završi fakultet i postane psiholog, kao i trener odbojke i član Evropske federacije sportskih psihologa. Psihologiji se okrenuo prvo da bi rešio neki svoj problem, a onda je to postao njegov novi poziv. Jedan od najdražih skokova u vodu, kako je napisao, dogodio mu se 40. sekundi nakon što su vaterpolisti na Igrama u Parizu osvojili zlatnu olimpijsku medalju, treću zaredom.
Iz Pariza se neko vratio presrećan, a neko s pomešanim emocijama; za neke je to kraj karijere, za nekoga je bila prva stanica. Nacija je zadovoljna jer će se neki uspesi i utakmice pamtiti zauvek.
***
Kako vam se sada čine rezultati na OI u Parizu, je li postignut uspeh ili relativno rečeno neuspeh?
Mi smo zemlja od sedam miliona stanovnika, koja dosta ulaže u sport i kojoj je sport jako bitan. Osvojili smo pet medalja, mada su bile neke projekcije da će ih biti više. Činjenica je da je trebalo da ih bude više, ali činjenica jeste i da neki sportisti baš nisu imali sreće. Na primer, mala Angelina Topić se povredila, džudisti su upitno izgubili neke borbe. Kod tih sportova gde se sudije toliko mešaju, to je pitanje šta je ono pravo. Rvači isto, i tu je rezultat borbe upitan. S kajakašima sam razgovarao i rekli su da smo samo startovali bolje, da je bilo iz prve, bilo bi drugačije. Basketaši takođe bukvalno nisu imali sreće.
Ipak, to je sport, to se dešava, i to će im biti verovatno još veći motiv za sledeći put. Ali, s obzirom na to kolika smo zemlja, osvojili smo adekvatan broj medalja.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 22. AVGUSTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS