Priča o Handkeu i Jugoslaviji je velika priča, „s mnogo slojeva i rukavaca, zahteva vreme i strpljivog čitaoca“, rekao je za novi Nedeljnik Nebojša Grujičić, urednik časopisa „Moderna vremena“ čiji je poslednji broj upravo posvećen Peteru Handkeu.
„U Jugoslaviji se čini da se vreme, kao i prostor, mere drugačije nego iza njenih planina na severu“, pisao je u (kod nas neprevedenom) romanu „Ponavljanje“ 1986. godine, navodi naš sagovornik.
„Za njega, Jugoslavija – da, idealizovana! – imala je sopstvenu stvarnost, svoju istoriju i drugačije vreme, i s njima nadu u mogućnost jedne drugačije Evrope, kontinenta koji bi možda zaista mogao da postane Zavičaj slobodnih ljudi.
Osamdesetih putuje kroz Jugoslaviju, sluša, gleda i pamti. U beležnicu s putovanja 9. decembra 1987. zapisuje: ‘Bože, sačuvaj nas nacionalnog buđenja! – to sam pomislio danas, u makedonskom vozu, čitajući rane Helderlinove pesme.’ Tri dana kasnije: ‘Struga kraj Ohrida, juče u ‘bistrou’ momaka koji tu piju preko zime: krezubi-dobrog-izgleda, s veoma hladnim rukama; jedan, međutim, s očima s ikone, s očima iz crkve Sveti Kliment, imao je sasvim tople ruke, i svi: Biće rata, borićemo se!’
A 12. marta 1989, u andaluzijskom gradu Linaresu (iz koga je jedini novinar koga je crkva proglasila za sveca) prepisuje naslov iz španskih novina: ‘Jugoslavija je na pragu građanskog rata’.
Na tom pragu, Handke je bio jedini evropski intelektualac koji je javno ustao protiv razbijanja Jugoslavije, smatrajući sve izgovore za to naduvanim, glupim i opasnim“, navodi Grujičić.
U novom Nedeljniku koji je na kioscima čitajte veliki deosije o Peteru Handkeu. Govore pisac Miljenko Jergović, Handkeov prijatelj i prevodilac Žarko Radakovi… A o Nobelovoj nagradi za Handkea u svojim redovnim kolumnama pišu Veljko Lalić i Ljiljana Smajlović…