Bili smo na koncertu Fontaines D.C. u Ljubljani. Prihvatljiv broj kilometara za nas koji se ne nadamo da će ovaj bend iko u skorije vreme dovesti u naš sjajni vele(?)grad.
„Kino Šiška”. Savršen prostor za horsko, fanovsko praćenje svake pesme.
Već znamo da je u pitanju the koncert, jer ovi momci rastu brzo i sve će ih ređe biti ovako kamerno kao 12. avgusta u jednom malom bioskopu. Iako šmekerskom.
Atmosferu nema smisla pokušavati preneti. To znaju svi koji danima ne uspevaju da se spuste sa F.D.C. energije.
Grupa
Fontaines D.C. Irski post-pank bend formiran u Dablinu 2017. godine. Grijan Četen (Grian Chatten), frontmen, tekstopisac i vokal, Karlos O’Konel (Carlos O’Connell), gitara, Konor Karli (Conor Curley), gitara, Konor Digan III (Conor Deegan III), bas i Tom Kol (Tom Coll), bubnjevi. Prepoznali su se na muzičkom koledžu, počeli da sviraju i izdaju singlove 2018, a debi album „Dogrel” aprila 2019. objavljuje im „Partisan Records”. Drugi studijski album „A Hero’s Death” napisan je i snimljen tokom turneje na kojoj su promovisali debi album a objavljen jula 2020, dok treći – „Skinty Fia”, pušten 2022, osvaja „Brit Award” za stranu grupu. Malo remek delo. Četvrti – „Romance”, izlazi za koji dan (23. avgusta).
Čuli smo u „Šiški” četiri pesme sa novog albuma „Romance”, već hitove, već voljene. Istoimenu „Romance” kojom su otvorili koncert, „Starbuster” u kojoj se Četen obračunava sa sopstvenim napadima panike, „In the Modern World” kao i „Favourite” u kojoj peva da li voljenom gradu ili devojci – pitanje je koje vozi ljubitelje njegove poezije, bez potrebe da na njega odgovore.
Jer, Fontejnsi su „potomci” izmišljenog karaktera Johnny Fontanea, iz knjige „The Godfuther” Marija Puza – šlager pevača, Kumovog kumčeta i miljenika Cosa nostra publike. Dodali su prvobitnom nazivu grupe Fontaines i inicijale svog grada – D.C. (Dublin City) i tako postavili okvir onoga što vole: poeziju, muziku i Dablin.
Ostalo je u njihovim pesmama. Koje vas šetaju po mokrom asfaltu Dablina, vrlo realno a izvan i tog i svih drugih prostora – ka dimenzijama koje nazire pesnik.
Koncert
Harizmatični pesnik, Četen, koji nas pripušta u svoj svet sa željom da ga čujemo, možda ne i sasvim prisvojimo. Koji je 2023. izveo i vrlo uspešan solo projekat – album „Chaos for the Fly”.
Čiji glas savršeno podržava sadržaj stihova i zvuk benda. Na koncertu boja i snaga tog glasa pravi balans između energije grupe i adrenalina publike.
Sve su pesme u „Šiški” pevane u gromoglasu od oko 1000 grla, šutka se komešala u dva-tri navrata, a njegovo levitiranje s jednom nogom na pojačalu iznad prvog reda bilo je ravno vojskovođi na konju.
Već sam napisala – ne može se dočarati. Mora se u ralje Fontejnsa, pa ko ne izađe ozaren, nije iz ove priče.
Pismo
A priča i nije o koncertu F.D.C.-a u „Kinu Šiška”, nego o pismu koje im iz Beograda ne pišu oni koji bi sigurno voleli da ih ovde dovedu. Ili koji bi to trebalo da urade, čak i ako im nisu omiljeni.
Ko su? Koliko ih je? Da li su toliko nemoćni pred zakonima tržišta? Zašto milionski grad sa najmanje deset prostora koji imaju ili bi mogli imati binu za ovakav i slične bendove, drema u polumraku i pod paučinom letargičnog dešavanja ničega. Ili bar ničega sličnog ovakvim umetnicima, koji nose aktuelnu rok scenu?
Ko smo mi, koji se nadamo da ovu muziku u našem gradu želi dovoljan broj ljudi? Mi koji smo zadovoljni pokojim festivalom i kucamo u drvo da i to sačuvamo? Oni na kojima počiva ludi entuzijazmom nekolicine onih koji poneki bend vredan slušanja u našu palanku i dovedu?
Ređam pitanja, ne očekujem odgovore. Provociram želju nekih drugih ljudi da ovu veliku priču otvore i o njoj ispričaju ono što znaju. Priču koja je uvek aktuelna jer se tiče kulture, estetike, svetonazora, zdravog razuma, koraka sa svetom, obrazovanja i vaspitanja, umetnosti… Radosti. Vrednosti.
Nije sve u iščuđavanju što neki novi mladi pevaju neke opskurne stare pesme, dok gori plamen sporta i razonode. Ima nešto i u ljubavi prema gradu i njegovim stanovnicima, kakva se čuje u pesmama F.D.C.
Pa, pišite im da dođu.
