Ita O’Brajen (53), bivša igračica i rediteljka iz Londona, postala je “koordinator za intimnost” (intimacy coordinator), osoba sa sve većim uticajem u filmskoj industriji koja se oporavlja od #MeToo momenta, navodi Gardijan. Ona radi sa glumcima u specijalizovanim radionicama za intimnost, u prostorijama sa ogledalima od poda do plafona. Uči ih kako da se opuste, ljube, maze, grle, dodiruju… stvarajući bezbedno okruženje za sve učesnike u intimnim scenama.
Itu su do sada angažovali i HBO i Netfliks, a njen metod, sve traženiji širom sveta, naročito je naišao na plodno tle u Australiji. Kako piše Njujork tajms, u tamošnjim filmskim i pozorišnim krugovima i dalje opstaje atmosfera mačizma i nedavno su ponovo oštro kritikovani da štite status kvo.
Tamo je #MeToo pokret sporo počeo da se prima, uglavnom zato što su zakoni na strani optuženih.
Ita O’Brajen kaže da bi industrija zabave u celom svetu trebalo da uvede jedinstven kodeks ponašanja tako da dramski umetnici mogu da borave na radnom mestu bez straha; na tu potrebu ukazalo je nekoliko slučajeva koji su dospeli na naslovnice medija poslednjih godina, piše Njujork tajms.
Film “Plavo je najtoplija boja” (2013), osvajač Zlatne palme u Kanu, hvaljen je zbog sirovog, ogoljenog prikaza lezbijskog seksa, ali jedna od glumica Lea Sedu kasnije je opisala snimanje kao ponižavajuće jer se “osećala kao prostitutka”.
Tri godine kasnije, kada je pokret #MeToo podstakao da se ponovo razmotre odavno uvrežene norme, pod lupu javnosti ponovo je dospela scena analnog silovanja u “Poslednjem tangu u Parizu” (1972) Bernarda Bertolučija. Mnogi su je okarakterisali kao seksualno zlostavljanje. Scena sa puterom i bagetom je nametnuta 19-godišnjoj glumici Mariji Šnajder bez prethodnog upozorenja. I ona je kasnije govorila da se posle te scene osetila kao da je stvarno silovana.
Kako bi se izbegle bilo kakve slične sporne situacije u budućnosti – kao i da bi se producentskim kućama pomoglo da se osiguraju od potencijalnih žalbi ili tužbi za nepropisno ponašanje – Ita O’Brajen je osmislila niz smernica za reditelje, producente i glumce pod nazivom “Intimnost na setu”. U svojim uputstvima predlaže da na probama uvek bude prisutno treće lice, da se napravi prethodni dogovor o delovima tela koji će biti fizički dodirnuti i o nivou nagosti, predlaže korišćenje tkanina za pokrivanje genitalija i stavljanje jastučića kako bi se izbegao direktni kontakt između nagih genitalija glumaca, kao i korišćenje prikladnih termina za delove tela i seksualne aktivnosti.
Njena uputstva nalažu i da intimne scene – bilo da uključuju simulirani puni snošaj ili najmanji fizički kontakt – treba u potpunosti da budu koreografisane i da tokom proba glumci moraju da daju usmeni pristanak za svaki fizički kontakt pre nego što do njega dođe.
Holivud je u potpunosti saglasan sa svim ovim. HBO je u oktobru objavio da će na budućim produkcijama u kojima ima scena seksa biti prisutan i koordinator za intimnost.
O’Brajenova je želela da ode u Australiju delom i da bi se povezala sa organizacijom “Sigurna pozorišta Australije”, koju su osnovale glumica Erin Džin Norvil (jedna od onih koje su optužile Džefrija Raša) i Sofi Ros, glumica i aktivistkinja. One su 2017. sačinile dosije i prosledile ga vodećim australijskim pozorišnim kućama sa 58 anonimnih svedočanstava u kojima su opisani slučajevi seksualnog uznemiravanja, diskriminacije i zlostavljanja.
Glumica Šeli Kejsi (31), koja je pohađala Itinu radionicu u Sidneju prošlog novembra, opisala je atmosferu u australijskom filmskom i pozorišnom svetu u fazonu “pređi preko toga – ne diži frku”.
Prisetivši se proba u kojima je morala da prođe intimne scene dok su joj ostali članovi ekipe dobacivali i zviždali, ona je rekla da je vreme da se i scene seksa, baš kao i scene borbe, temeljno koreografišu i da ne bude mesta improvizaciji.
Mnogi glumci trenutno nemaju izbora sem da slušaju uputstva reditelja, naročito u industriji u kojoj je prisutna neravnoteža moći i obožavanje slavnih.
Ita O’Brajen kaže da je čula mnoštvo užasnih priča: od glumica kojima je na snimanju bez upozorenja rečeno da skinu donji veš, o scenama seksa koje su izmakle kontroli dok je kamera nastavila da snima i gde se jedna strana uvek osetila iskorišćeno.
Kako bi moć vratila u ruke glumaca, Ita se u radionicama fokusira na saglasnost. Glumci pred rediteljem jasno izgovaraju gde žele, a gde ne žele da budu dodirnuti. Svaki put kada se uvede novi pokret, bilo da je to otkopčavanje kaiša ili dodirivanje butine, ona druga strana mora da pita “Da li je to u redu?”.
„Ne sme da bude nikakvih pretpostavki. Ako postoji međusobni dogovor i saglasnost ko koga i kako dodiruje, svi se osećaju sigurno i srećno“, smatra Ita. Ključno je da ne sme biti nikakvih iznenađenja.
Pritajeno zlostavljanje nije jedini problem. Mnogi učesnici Itine radionice, gde su, radi opuštanja, imitirali ritmove parenja konja i gorila, kažu da korišćenje standardizovanih uputstava smanjuje neprijatnost prilikom snimanja scena seksa.
Prošle godine Ita je prisustvovala snimanju Netfliksove humorističke serije “Seksualno obrazovanje” koja prati muke nevinog tinejdžera (Ejsa Baterfild), sina seksualne terapeutkinje (Džilijan Anderson). Reditelj Ben Tejlor rekao je da su im otvoreni razgovor o scenama seksa i razbijanje tabua bili od velike pomoći.
„Snimanje je proteklo daleko bolje jer smo upoznali Itu. Mislim da će postati vrlo uposlena u industriji“, rekao je Tejlor. On je dodao da je O’Brajenova stvorila atmosferu u kojoj slobodno može da se razgovara o strahovima i anksioznostima sa mladim, često neiskusnim glumcima. Fokus nije bio samo na fizičkoj sigurnosti već i na tome da scene seksa deluju autentično.
„Čudno, ali najrevolucionarniji deo svega toga nije bilo snimanje seksualnih scena, već pričanje o tome unapred: smirivanje živaca i iznošenje teme koju želiš da istražuješ na sto, otvorenu za diskusiju“, dodao je reditelj.
Međutim, naglasio je, nisu svi članovi glumačke ekipe bili oduševljeni idejom. Za neke je to bilo kao uvlačenje treće osobe koja im ne treba. Pitali su ga zašto me ta žena tera da dišem kao gorila ili da se koprcam kao riba, otkrio je Tejlor.
Dugogodišnja kritika na račun “prenavežbanih” scena seksa kaže da to dovodi do gubitka hemije. Bertoluči je spornu scenu analnog silovanja u “Poslednjem tangu” jednom prilikom branio time da je hteo od Marije Šnajder “da oseti bes i poniženje, a ne da ga odglumi”.
Ita O’Brajen tvrdi da njene smernice pomažu da među glumcima nastanu varnice, a ne da se ugase. Cilj njenog programa je da glumce učini “lično bezbednim da bi mogli da budu umetnički slobodni. On ništa ne blokira niti cenzuriše – zapravo, oslobađa glumca”, kaže.