Pre nekoliko meseci, moj drug je u svom malom stanu na Dorćolu sa nekoliko prijatelja napravio mini džem sešn. Iako je dan bio sunčan i pakleno vruć, uveče, baš kad su ‘muzičari’ izašli na terasu i započeli svirku, nebo se otvorilo i uz kišu i grmljavinu potopilo njegov lepo zamišljen plan. Rekla bih – ko u inat – ali zapravo se ispostavilo da je to najbolje što je moglo da zadesi tu svirku. Pogasili smo sva svetla i pustili da nam munje budu jedina rasveta. U mraku su se tek nazirale siluete Alekse – domaćina početnika na električnoj gitari, plavokosog Mateje na đembeu, lepe mršave Ruskinje na bubnjevima, mog kuma Nikole na harmonici i nekoliko ljudi sa zvečkama i udaraljkama.
Među publikom je bila Iva sa šljokicama na očima koje su šljaštale čak i u potpunoj tami. I druga Iva koja je sama za sebe plesala u mraku. I devojka iz cirkusa kojoj ne znam ime ali znam da ume da hoda na rukama. Tu sam bila i ja, beba u mom stomaku i moj momak na drugom kraju.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 29. AVGUSTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 659
Tagovi
