Bila je nedelja, devet sati ujutru, i na maloj plaži u Solinama, nakon što su obišli svih 19 malih ostrva, uključujući i jednu hrid koja jedva da je virila iz mora, ali se računala kao ostrvo i kao deo celine koja čini Korčulanski arhipelag, mala grupa ljudi, predvođena Tonkom kao kustoskinjom, okupila se oko jedne obične drvene daske na plaži. Bila je to dvadeseta, ujedno i poslednja daska, na kojoj je pisalo: „Kinez Li 2024-?“ Na prethodnih devetnaest, ta ista grupa ljudi je pročitala „Autobiografiju u 19 poglavlja“, koju je Kinez Li ispisao po daskama sitnim slovima i podelio ih po ostrvima. Na pretposlednjoj, devetnaestoj, u pogovoru autobiografije, pisalo je: „Na obali ćete pronaći i dvadesetu dasku, nalazi se na plaži u Solinama, deset koraka desno od velikog kamena, ispod velikog bora. Ovim sam završio prvi deo svog života. Zabranjeno je prepričavanje moje autobiografije, kao i fotografisanje, ali ne i obilaženje dasaka i ostrva.“ I tako su se tu našli okupljeni Fric, koji je stajao u srebrnoj mantiji, Poštar u svojoj uniformi, Profesor, Dobrila i Tonka, i meštanin Pero Vukić sa kozom. Tu je Poštar pitao: „Je l’ Kinez ovu poslednju dasku ostavio ovde pre nego što je krenuo da po ostrvima ostavlja svoje autobiografske daske, ili kada je završio i isplivao na ovom mestu?“ Profesor je rekao: „To ni meni nije jasno, Kinez Li ne zna da pliva, ali možda je gurao ovu dasku i tako doplivao dovde?“ Onda je Dobrila pitala: „Je l’ ovo znači da se udavio ili da se nije udavio?“ Tu se Poštar sagnuo, dodirnuo poslednju dasku, i rekao: „Ova daska je još mokra i natopljena morem, sigurno je s njom doplivao, što znači da je živ.“
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 29. AVGUSTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS