Čitaoci Nedeljnika obično se dele u dve grupe: jedni vole da gustiraju broj polako, stranu po stranu, drugi već imaju svoju omiljenu stranicu (na primer, na primer… 62!), pa odmah „prebace“ na nju, a onda nastave da čitaju nekim svojim, samo njima znanim redosledom.
Obe ove kategorije mogle bi – i nećemo se ljutiti, obećavamo – da lagano skrajnu taze primerak Nedeljnika i prvo se bace na naš specijalni dodatak. Dnevni kviz sa Velikih priča, za nas tradicionaliste, našao se i u štampi, i to u velikom broju. Neki bi rekli – namnožili se kao zečevi.
A onda, kad naučimo nešto novo ili samo dokažemo koliko smo pametni, na sjajan esej Milana St. Protića, analizu Zorana Panovića, vrhunski dosije Željka Pantelića, dragoceni tekst Sare Kuburić…
Pogledajte šta vas čeka u novom broju Nedeljnika i pretplatite se na naše digitalno ili štampano izdanje
MILAN ST. PROTIĆ – „Kod nas je antiamerička histerija dostigla iracionalne razmere. Biće da je bombardovanje NATO-a 1999. tome znatno pomoglo. Ne treba sumnjati ni u moć sistematske i dugogodišnje propagande protiv zapadnjaštva u svakom smislu i svakoj formi…“ Esej najvećeg srpskog poznavaoca američke istorije, koji bi svako u Srbiji, a posebno oni koji ne vole Sjedinjene Države, trebalo da pročita.
LALIĆ – Od Kolinde do Severine. Od buketa cveća na mostu i glavne zvanice na najvećoj žurki koju je Beograd video u ustoličenju vođe, do bizarnog zaustavljanja na granici žene koja je krenula da peva na nekom drugom rođendanu, piše glavni urednik Veljko Lalić u uvodniku „Kakav je to krivi spoj“.
PANOVIĆ – Nezgrapno je kad srpske vlasti, generator mnogih psihoza u srpskom društvu i njegovom rastakanju, pokušavaju da racionalizuju priču o litijumu, da je postave zdravorazumski, da se bore protiv „magijske svesti“, dok se, s druge strane, vlast iznova legitimiše kao skup isfrustriranih (reaktivnih) nacionalista, koja često zaglavi u paranoji, iracionalnosti, opskurnim potezima koji blamiraju državu kao što je zadržavanje hrvatske pevačice Severine na granici. Politička analiza Zorana Panovića u novom broju.
PANTELIĆ X MASK – Nema globalnog argumenta, od migranata, preko Ukrajine, do pitanja rodne ravnopravnosti, antivaks pokreta i brojnih teorija zavere, u kojima Mask nije stao uz tribune ekstremne i suverenističke desnice. Radikalizacija Maska u poslednje dve godine bila je toliko munjevita i dosledna da se s pravom postavlja pitanje da li je on preuzeo stavove desničara ili ih je inspirisao, oblikovao i plasirao. Velika analiza Željka Pantelića.
CRNA TAČKA – Proteklog vikenda, u tri odvojene autobuske nesreće bilo je poginulih i mnogo povređenih. Samo sedam dana ranije, žrtve su se brojale širom zemlje. U razgovoru sa onima koji vode računa o bezbednosti, ali i prvi stignu tamo gde je najgore, Nedeljnik je pokušao da dâ društvenu sliku stanja u saobraćaju, ali i da oslika psihološki profil prestupnika, kroz razgovor sa načelnikom Uprave saobraćajne policije i gorku statistiku.
SLIJEPČEVIĆ – Zašto je pitanje „Sme li hrvatski reditelj govoriti o srpskim zločinima“ bitno? Zato što redovno vidimo da se film koristi kao sredstvo hladnog rata, i ne samo film nego uopšte umetnost. Nacije rade filmove kojima je jedina svrha da optuže onu drugu naciju za zločine, ispričao je autor filma „Čovjek koji nije mogao šutjeti“ i dobitnik kanske „Zlatne palme“.
Tagovi
