Ni vatra, ni točak, ni Gutenbergova ni parna mašina, nisu tolikom brzinom dali civilizaciji u kojoj živimo „raketni pogon“ kao internet. Međutim, tehnologija stoji sa jedne, a upotreba i dostupnost iste sa druge strane. Danas zahvaljujući internetom omogućenim tehnologijama „hranimo“ mašine koje nam zauzvrat isporučuju odgovore na gotovo sva pitanja, crtaju, programiraju, pišu poslovne ponude za nas. Zapravo, i ovaj tekst je možda mogao neki od generativnih AI modela da napiše.
S druge strane, ne možemo da zaboravimo da digitalni jaz nije samo pojam. Ne možemo da kažemo da internet nije poprište na kom se borimo sa sajber kriminalom, da je internet imun na kršenje ljudskih prava, pravnih propisa i normi, da celo čovečanstvo može ubirati plodove digitalne ekonomije…
Ipak, ne možemo reći ni da čovečanstvo stoji po strani puštajući da se procesi samoregulišu i da se jazovi premoste sami od sebe. Svim dobrobitima, ali i pretnjama i izazovima koje digitalno društvo u kom već koračamo donosi, međunarodne institucije bave se godinama unazad okupljajući vlade, tehničku zajednicu, nevladin sektor, biznis, medije, akademiju i druge sa ciljem da marginalizuju pretnje u korist dobrobiti.
Nova etapa razvoja postavlja nove zahteve, tako je zajednica koja se bavi pitanjima upravljanja internetom, a sve pod okriljem Ujedinjenih nacija, više od godinu dana radila na dokumentu koji se zove Global Digital Compact – GDC (Globalni digitalni sporazum), a čiji je cilj da digitalne tehnologije budu zamajac dostizanja definisanih ciljeva održivog razvoja. Dostupna je treća revizija ovog dokumenta na kom je zajednica radila više od godinu i po dana, a usvajanje finalne verzije očekuje se na Samitu za budućnost (Summit of the Future) krajem septembra u Parizu. Kako se navodi, sporazum je građen na čvrstim osnovama, pre svega autoritetu Ujedinjenih nacija, međunarodnom pravu u oblasti ljudskih prava, Agendi 2030 za održivi razvoj, ali i porukama i učincima Svetskog samita o informacionom društvu (World Sumit on the Information Society) koje reflektuju Ženevska deklaracija o principima i plan akcije, i Tuniska agenda o informacionom društvu.
Krajnji cilj je inkluzivna, otvorena, održiva, pravedna, bezbedna i sigurna digitalna budućnost za sve. Da bi se ovo postiglo, GDC definiše ciljeve, principe, obaveze i aktivnosti koje treba preduzeti da budućnost takva bude. Ciljevi se tiču eliminisanja digitalnog jaza i ubrzavanja dostizanja ciljeva održivog razvoja, povećane dostupnosti benefita koje donosi digitalna ekonomija, ojačavanja inkluzivnosti, bezbednosti i sigurnosti u digitalnom prostoru koji treba da poštuje, štiti i promoviše ljudska prava, unapređenja odgovornosti pri upravljanju podacima, poboljšanju međunarodnog upravljanja veštačkom inteligencijom zarad dobrobiti čovečanstva.
Srbija je deo tokova kada je reč o upravljanju internetom, a razgovor o GDC-u i očekivanjima globalne, regionalne i lokalne zajednice o tome kako će promeniti, unaprediti i uticati na procese dok oblikujemo digitalnu budućnost biće vođen i u Beogradu 11. septembra tokom Srpskog foruma o upravljanju internetom (IGF Srbija). Predmet razgovora neće biti samo GDC, već i budućnost IGF-a Ujedinjenih nacija, ali i brojni principi kojima se Global Digital Compact bavi kao što su upravljanje podacima, veštačka inteligencija, ostvarivanje prava pojedinaca u digitalnom svetu, uticaj propisa o informacionoj bezbednosti na poslovanje i dr.
Fondacija „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS) i ove godine je domaćin IGF Srbija 2024, koji će biće održan u prostoru Dorćol Platz u Beogradu. Suorganizatori su Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, fondacija Diplo, Internet društvo Srbije – ogranak Beograd, i kompanija Grensi, uz podršku Kancelarije poverenika za zaštitu ravnopravnosti i fondacije Mreža za sajber bezbednost. Prisustvo je besplatno i otvoreno do popunjavanja kapaciteta sale, a informacije su dostupne na adresi igf.rs.
Tagovi
